Cena sirove kafe na svetskom tržištu je u poslednjih nekoliko meseci doživela dramatičan skok, udvostručivši se za veoma kratko vreme. Ovaj nagli rast cena je rezultat kombinacije nepovoljnih faktora, među kojima su loši vremenski uslovi u zemljama ključnim za proizvodnju, kao i najava američkih carina koje bi mogle dodatno uzdrmati tržište.
Brazil i Vijetnam, najveći svetski proizvođači kafe, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji zbog suše i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima kao što su Evropa, Sjedinjene Američke Države i Kina dodatno doprinosi porastu cena. U februaru su cene kafe dostigle najviše vrednosti od 1977. godine, kada je snažan mraz uništio deo brazilske proizvodnje.
U martu je sirova kafa srednjeg kvaliteta koštala više nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Kada je reč o specijalnim vrstama kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima kako bi dobile jedinstveni ukus, cene su bile još više. Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država. Bivši predsednik Donald Trump je najavio carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu, uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju.
Američke pržionice i distributeri su počeli da preispituju svoje lance snabdevanja zbog neizvesnosti u vezi sa trgovinskom politikom, a mnogi su počeli da gomilaju zalihe pre nego što nove carinske stope stupe na snagu. Ovaj nagli rast tražnje dodatno je podigao cene sirove kafe na svetskom nivou.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da se oko kafe dešava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč. Situacija na tržištu kafe je posebno osetljiva zbog razlika u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe, što sve utiče na političke odluke zemalja uključenih u uvoz i izvoz. Uvođenje carina je izazvalo značajne pometnje na svetskom tržištu, ne samo kafe, već i šire, na globalnom tržištu hrane.
Galetin naglašava da, kada se dogodi kriza, ona se može generisati od strane velikih igrača poput Sjedinjenih Američkih Država ili Kine, a to se oseća u drugim zemljama, uključujući Srbiju. Kada su uvedene carine, cene kafe su naglo skočile, ali su se kasnije stabilizovale kada su proizvođači morali da snize primarnu cenu da bi ostali konkurentni.
Tržište kafe je specifično jer se ne proizvodi u svim zemljama, već samo u nekolicini, tako da svaka promena u ovim zemljama može imati globalne posledice. Domaći uvoznici se suočavaju sa berzanskim pravilima, gde se cena kafe dogovara unapred, ali to ne traje zauvek. Postoji i sistem hedžinga, gde veliki uvoznici štite cenu putem tržišnih operacija.
Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestle za tržište južne i istočne Evrope, ističe da cene kafe u svetu mogu biti pod uticajem više faktora, uključujući klimatske uslove i poljoprivredne prakse. Takođe, tržište i globalna potražnja imaju značajan uticaj na cene, a trgovinske politike i valutni kursevi takođe igraju ulogu.
Kada su u pitanju cene kafe na domaćem tržištu, Škalko naglašava da globalne cene direktno utiču na Srbiju, jer se većina kafe uvozi. Ako cene kafe na svetskom nivou rastu, to se obično odražava i na maloprodajne cene u Srbiji. U proteklim godinama, inflacija sirove kafe na svetskom tržištu dovela je do poskupljenja u lokalnim prodavnicama.
Teško je precizno prognozirati buduće cene, jer zavise od mnogo faktora, uključujući globalne cene, ekonomsku situaciju, inflaciju i lokalne tržišne uslove. Ako globalne cene nastave da rastu, izvesno je da će i cene kafe u Srbiji rasti, zaključuje Škalko.
