Protesti protiv prekomernog turizma zahvatili su južnu Evropu, a građani se suočavaju s porastom troškova života i gubitkom stambenog prostora zbog masovnog priliva turista. Gradovi kao što su Barselona i Venecija traže održive modele turizma, dok Srbija nastoji privući strane goste nudeći kvalitetne smeštajne kapacitete i bogato kulturno nasleđe. O prekomernom turizmu i rešenjima za Euronews Srbija govorio je Miroslav Knežević, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum, koji je analizirao kako Srbija može iskoristiti zasićenost popularnih destinacija i pozicionirati se kao atraktivna alternativa.
Knežević navodi primere Kanarskih ostrva i Malte, gde desetine hiljada turista dnevno stvaraju gužve i opterećuju infrastrukturu, što izaziva frustracije lokalnog stanovništva. Na Malti, na površini od 316–317 km², boravi do 38.000 turista dnevno, što stvara ogroman pritisak na saobraćaj i komunalne usluge. „Prekomerni turizam zapravo dolazi kao posledica prevelikog broja turista na određenom prostoru, što dovodi do sukoba između ekonomske dobiti i kvaliteta života lokalnog stanovništva,“ ističe Knežević.
Ova dilema izaziva proteste u gradovima poput Barselone i Venecije, gde stanovnici traže ravnotežu između turističkih prihoda i svojih potreba. Knežević naglašava da prekomerni turizam nije samo pitanje broja turista, već i neodgovornog upravljanja resursima. Prevelik broj kratkoročnih iznajmljivanja preko platformi kao što je Airbnb dodatno povećava cene stanovanja.
S obzirom na sve veće zasićenje popularnih evropskih gradova, Knežević ukazuje na mogućnost da manje poznate destinacije, poput Srbije, iskoriste ovu situaciju. Turisti, koji se suočavaju s gužvama i visokim cenama na destinacijama kao što su Malta ili Kanarska ostrva, sve češće biraju alternative koje nude slične doživljaje s manje gužve. Srbija, s razvijenom infrastrukturom i sve većim brojem letova nacionalne avio-kompanije, postaje dostupnija stranim gostima.
U 2024. godini, broj noćenja stranih turista gotovo je izjednačen s domaćim, a devizni priliv od turizma porastao je četiri do pet puta u odnosu na pre 15 godina. Knežević ističe da je Srbija u poziciji da se predstavi kao atraktivna destinacija zahvaljujući kvalitetnim hotelima i razvoju saobraćajne infrastrukture, što uključuje događaje poput Svetske izložbe EXPO, koja potvrđuje njenu spremnost za globalno tržište.
Međutim, Knežević upozorava da politička nestabilnost i globalni sukobi, poput onih na Bliskom Istoku, mogu negativno uticati na turistički promet. Nedavni protesti u Srbiji, izazvani padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, šalju pogrešnu poruku strancima, koji bezbednost smatraju ključnim faktorom pri izboru destinacije. „Nažalost, turizam jeste veoma osetljiv na ekonomske i vanekonomske faktore,“ naglašava Knežević.
Pored ovoga, Knežević vidi visok potencijal Srbije u seoskom turizmu i kulturnom nasleđu. Tokom pandemije COVID-19 došlo je do porasta interesovanja za ruralne destinacije, uključujući digitalne nomade privučene gastronomijom i nematerijalnim nasleđem. Subvencije za seoski turizam, koje je najavio ministar Memić, dovele su do gotovo dvostrukog povećanja kategorizovanih seoskih domaćinstava, što je značajno za lokalne zajednice.
On ističe da nedostatak mora ne treba smatrati manom, već kao diferencijalnu prednost, jer Srbija može ponuditi raznovrsne doživljaje za turiste koji nisu pretežno ljubitelji mora. Knežević naglašava važnost ulaganja u kulturno nasleđe, poput obnove spomen-kuće Mileve Marić u Rumi, što može privući turiste i integrisati kulturu i turizam, stvarajući koncept „kulturizma“ koji je prepoznat na globalnom tržištu.
Srbija, s bogatim kulturnim lokalitetima od Apatina do Vranja, ima priliku da diverzifikuje svoju ponudu i privuče turiste koji traže autentična iskustva. Knežević naglašava da ulaganje u kulturno nasleđe može doprineti razvoju turizma, a nedavne inicijative Ministarstva kulture pokazuju da se Srbija kreće u pravom smeru.
