Jedan od najsmrtonosnijih vulkana na svetu, meksički Čičon, ponovo izaziva zabrinutost među stručnjacima. Tokom 1982. godine, erupcija ovog vulkana je odnela više od 2.000 života, a sada se ponovo budi, što je podstaklo istraživače da pojačaju svoja istraživanja u tom području.
Povišena temperatura kraterskog jezera i vidljivo ključanje su skrenuli pažnju na sistem koji je do nedavno delovao stabilno. Područje je i dalje zabranjeno za pristup zbog preostalih opasnosti posle erupcije iz 1982. godine. Istraživači su započeli intenzivna terenska istraživanja i geofizičke analize koje su otkrile niz promena.
Naučni timovi su potvrdili da su te promene povezane sa aktivnim hidrotermalnim procesima ispod jezera. Iako ne ukazuju na neposrednu erupciju, ove aktivnosti odražavaju dinamičan i potencijalno promenljiv unutrašnji sistem vulkana. Između juna i decembra 2025. godine, timovi sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) beleže stalne promene u kraterskom jezeru, uključujući prisustvo plutajućih šupljih kugli sumpora, što je fenomen povezan sa gasovima koji se uzdižu kroz tečni sumpor na dnu jezera.
Površinska temperatura jezera, koja je inače visoka zbog geotermalne aktivnosti, dostigla je čak 118 stepeni Celzijusa. Vizuelni pokazatelji su takođe zabeleženi – jezero je izgubilo svoju pretežno algama obraslu površinu i poprimilo sivkastu nijansu, što ukazuje na povećanu koncentraciju sulfata i silicijuma. Ove hemijske promene sugerišu jače interakcije između hidrotermalnog sistema i površinskog okruženja jezera.
Izveštaji UNAM-a o Čičonu pokazuju da su nivoi hlorida u uzorcima vode značajno varirali, što predstavlja ključni pokazatelj unutrašnjih promena u sastavu fluida. Dodatni terenski podaci su pokazali porast emisija vodonik-sulfida i ugljen-dioksida, gasova koji se mogu nagomilavati do opasnih koncentracija u blizini kratera. Takođe, potvrđeno je prisustvo mehurića gasova koji izbijaju sa dna jezera, što dodatno ukazuje na aktivnost hidrotermalnog sistema vulkana.
Erupcija Čičona 1982. godine ostaje jedna od najsmrtonosnijih u modernoj istoriji Meksika, a dan-danas se osećaju posledice tog događaja. Čitava naselja su bila zatrpana lavom i pepelom, a vulkan je izmenio vrh planine, ostavljajući krater i jezero kao pokazatelje unutrašnje vulkanske aktivnosti. Ova erupcija je takođe dovela do merljivog pada globalnih temperatura, jer je velika količina sumpor-dioksida dospela u stratosferu.
Danas je Čičon pod žutim alarmom, koji označava neuobičajenu, ali ne i eruptivnu aktivnost. Prema rezimeu aktivnosti iz 2025. godine, seizmički signali su ostali plitki i niske magnitude, što se poklapa sa hidrotermalnim promenama na površini. Ipak, kompleksna geohemija u jezeru, zajedno sa porastom emisije gasova, podstakla je jačanje mreže za posmatranje.
Nedostatak modernizovanog sistema nadzora u realnom vremenu otežava procenu rizika. UNAM i državne agencije su započele korišćenje dronova i sistema za daljinsko osmatranje radi praćenja toplotnih signatura i gasnih oblaka. U cilju unapređenja spremnosti javnosti, lokalne vlasti su pokrenule obrazovne programe koji imaju za cilj da informišu stanovništvo o vulkanskim opasnostima.
Stručnjaci ostaju oprezni zbog mogućnosti eksplozija izazvanih gasovima, koje se mogu desiti kada podzemne vode dođu u kontakt sa ekstremnom toplotom. Trenutni uslovi u jezeru ukazuju na to da hidrotermalni sistem funkcioniše pod povišenim unutrašnjim pritiskom, a mogući događaji na vrhu vulkana mogu biti pogođeni različitim faktorima. Neizvesno je da li je trenutna aktivnost kratkotrajni poremećaj ili uvod u dugotrajniji period nemira, ali je jasno da sistem nije uspavan.
