Dok prosirenje Evropske unije dobija novi politicki zamah, novo istrazivanje pokazuje da vise od polovine Evropljana podrzava ovaj proces. Preciznije, 56 odsto gradjana odobrava otvaranje evropskog projekta za druge zemlje.
Prema istrazivanju Eurobarometra, zemlje clanice koje najvise podrzavaju prosirenje su Svedska (79 odsto), Danska (75 odsto) i Litvanija (74 odsto), dok su najmanje naklonjene Austrija (45 odsto), Ceska (43 odsto) i Francuska (43 odsto).
Posebno mladi Evropljani podrzavaju prosirenje – 67 odsto ispitanih u starosnoj grupi 15-24 godine je za, dok je kod uzrasta 25-39 godina 63 odsto. Ukupno, istrazivanje pokazuje da dve trecine Evropljana odobrava ovo otvaranje, pise Euronews.
„Podrska dolazi u velikoj meri od mladih i obrazovanih ljudi. I to nije iznenadjujuce. Znate, to su uobicajeni kandidati koji razumeju i podrzavaju ovakve poduhvate“, rekla je Korina Stratulat, zamenica direktora u European Policy Centre.
Sada je pitanje, dodaje, kako ubediti i pridobiti i mlade, neobrazovane birace koji naginju ekstremima i stoga bi bili protiv prosirenja.
Kako je pokazalo istrazivanje, 37 odsto ispitanika smatra da ce prosirenje ojacati uticaj EU u svetu, dok isto toliko veruje da ce ojacati evropsko trziste. Na kraju, 30 odsto gradjana smatra da ce prosirenje dovesti do vece solidarnosti medju drzavama clanicama.
Ipak, iza ove javne podrske neophodna je politicka posvecenost kako bi se proces pomerio napred, istice Stratulat. „Bilo bi lepo kada bi politicari sada iskoristili talas javne podrske kako bi bili ambiciozniji i zaista delovali u pogledu prijema novih clanicama u Evropsku uniju, radeci potrebne pripremne korake da bi vise zemalja moglo ucestvovati za stolom donosenja odluka“, rekla je.
Ovo pitanje ce biti u sredistu Samita o prosirenju koji organizuje Euronews 4. novembra. Lideri zemalja kandidata imace priliku da razgovaraju o izazovima ovog procesa sa zvaničnicima država članica EU.
Ipak, prosirenje izaziva i zabrinutost. Cak 40 odsto gradjana navodi nekontrolisanu imigraciju, 39 odsto ukazuje na rizike od korupcije i kriminala, dok je 37 odsto zabrinuto zbog troskova po poreske obveznike.
Da bi ovo politicko otvaranje bilo uspesno, Evropljani smatraju da prosirenje mora biti praceno merama za garantovanje vladavine prava i borbu protiv korupcije (44%). Takođe, pozivaju zemlje kandidate da daju jasne obaveze za sprovođenje EU reformi (38%). Na kraju, ispitanici predlažu ojacavanje kriterijuma za pristupanje kako bi se osiguralo da kandidati primene standarde EU prilikom eventualnog clanstva.
Ova situacija ukazuje na slozene dinamike koje oblikuju evropsku politiku prosirenja. Dok je podrška među gradjanima generalno visoka, postoji i niz izazova koje je potrebno adresirati kako bi se osigurao uspešan proces integracije novih zemalja. U tom kontekstu, politicka volja i proaktivno delovanje lidera biće ključni za ostvarenje ciljeva proširenja i očuvanje stabilnosti i jedinstva u okviru EU.
