Poljska će produžiti kontrole na granicama sa Nemačkom i Litvanijom do 4. aprila 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje za Reuters. Ova odluka dolazi kao odgovor na sve veću nezakonitu migraciju koja je postala sveprisutna u Evropi, a Poljska nije izuzetak.
Privremene granične kontrole uvedene su u julu 2025. godine, kada je Poljska sledila primer drugih članica Evropske unije koje su takođe rekle da će ponovo uvesti granične provere kako bi se suprotstavile ilegalnim migracijama. U prethodnim mesecima, nekoliko zemalja, uključujući Austriju i Mađarsku, takođe je povećalo svoje bezbednosne mere na granicama kako bi kontrolisalo priliv migranata.
U početku, Poljska je planirala da granične kontrole budu na snazi od 7. jula do 5. avgusta, ali je zatim produžila ovaj period do 4. oktobra. S obzirom na trenutnu situaciju, očigledno je da će potrebne mere biti produžene još duže, dok se ne postignu zadovoljavajući rezultati u rešavanju problema ilegalne migracije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Poljske naglašava da je odlučnost u sprovođenju ovih mera ključna za očuvanje nacionalne bezbednosti. Zvaničnici smatraju da trenutne mere mogu pomoći u sprečavanju ulaska ilegalnih migranata, koji često dolaze iz delova sveta pogođenih sukobima i ekonomskim krizama.
U poslednje vreme, broj migranata koji pokušavaju da pređu granice Poljske iz susednih zemalja, kao što su Ukrajina i Belorusija, značajno je porastao. Ova situacija doprinosi dodatnom pritisku na granične službe, koje se suočavaju s izazovima u upravljanju i kontroli priliva ljudi.
Poljska je, kao članica Evropske unije, obavezna da poštuje određene standarde i politike u vezi sa migracijom i azilom, ali se istovremeno suočava sa unutrašnjim pritiscima da zaštiti svoje granice. Naime, mnogi građani Poljske podržavaju strože mere kontrole granica, smatrajući da je to neophodno za očuvanje nacionalne bezbednosti.
Kritičari ovih mera, međutim, upozoravaju da produžavanje graničnih kontrola može dovesti do humanitarne krize, jer će mnogi migranti biti primorani da ostanu u nesigurnim uslovima. Takođe, postavlja se pitanje da li ovakve mere zaista rešavaju osnovne uzroke migracije, kao što su siromaštvo, ratovi i političke nestabilnosti u zemljama porekla.
U međuvremenu, Evropska unija takođe radi na jačanju svojih politika o migracijama i azilu, s ciljem da obezbedi bolje upravljanje migracijama unutar svojih granica. Međutim, razlike među zemljama članicama u pristupu ovoj temi često otežavaju postizanje zajedničkog rešenja.
Dok Poljska nastavlja da produžava svoje granične kontrole, ostaje da se vidi kako će to uticati na odnose sa susednim zemljama i na ukupnu situaciju u vezi sa migracijama u Evropi. Zvaničnici će morati pažljivo da prate razvoj situacije i budu otvoreni za prilagođavanje svojih strategija, kako bi se osiguralo da se očuvaju ljudska prava migranata, ali i nacionalna bezbednost zemlje.
U svakom slučaju, produženje graničnih kontrola predstavlja značajan korak u pristupu Poljske prema pitanjima migracije i bezbednosti, a kako se situacija razvija, može doći do novih promena, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou. Poljska se suočava s izazovom da balansira između zaštite svojih granica i obaveza prema međunarodnim standardima i pravima pojedinaca.
