Prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji iznose oko 11.800 evra po hektaru, dok su u nekim delovima Srbije cene gotovo jednake. Sremski okrug se izdvaja sa cenom od 14.200 evra po hektaru, dok se najpovoljniji komadi zemlje mogu naći u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde se hektar može kupiti za oko 5.000 evra. Ove razlike u cenama reflektuju različite karakteristike zemljišta i njegovu plodnost.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplji kvadratni metar poljoprivrednog zemljišta prodat je u Jakovu, na teritoriji opštine Surčin, po ceni od 39 evra po kvadratnom metru. U trećem kvartalu prošle godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 8,15 miliona evra, što je plaćeno za osam parcela ukupne površine 390,9 hektara, odnosno oko 20.800 evra po hektaru.
Ilija Kovačev, vlasnik agencije za nekretnine, ističe da je najtraženije poljoprivredno zemljište u Vojvodini, gde su plodnija zemljišta, a kupci traže kvalitetno zemljište po povoljnim cenama. Cene u Sremu su visoke zbog malog broja dostupnih parcela, gde se po hektaru traži i do 20.000 evra. Kovačev naglašava da su neki od ovih cena nerealne, jer ne postoji kultura koja bi se mogla zasaditi da bi se ulaganje isplatilo.
Strancima nije dozvoljeno da postanu vlasnici zemlje, već samo fizičkim licima sa srpskim državljanstvom ili pravnim licima osnovanim u Srbiji. Obrt kapitala u poljoprivredi je spor, jer investicije zahtevaju vreme, a povratak novca dolazi tek kasnije, obično nakon berbe.
Kupci poljoprivrednog zemljišta najčešće su ratari koji žele da prošire svoje posede, ali ima i onih koji žele da investiraju višak novca u zemljište. Ipak, vlasnici poljoprivrednog zemljišta se retko odlučuju na prodaju, osim u slučajevima nasledstva. Kovačev napominje da je teže očuvati zemlju nego je stvoriti.
Trenutno je u Srbiji oglašeno 6.757 parcela za prodaju, od kojih se 760, ili 10 procenata, odnosi na poljoprivredno zemljište. Ovo pokazuje da postoji značajna ponuda obradivih površina, a najveća koncentracija oglasa je u Vojvodini, koja je poznata po plodnim oranama.
U 2023. godini, prema podacima Evrostata, prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji iznosila je 11.791 evro. Najskuplje zemljište je na Malti, gde je prosečna cena 283.039 evra po hektaru, dok su najniže cene registrovane u Hrvatskoj (4.491 evro po hektaru), Letoniji (4.591 evro) i Slovačkoj (5.189 evra). U Holandiji je registrovana najviša cena zakupa, koja iznosi 914 evra po hektaru, dok je u Slovačkoj najniža cena zakupa 67 evra.
Sve ove informacije ukazuju na to da tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i Evropi ima svoje karakteristike i dinamiku. U Srbiji, potražnja za kvalitetnim zemljištem ostaje visoka, dok se cene razlikuju zavisno od regiona i plodnosti tla. U budućnosti, moguće je očekivati dalji razvoj tržišta poljoprivrednog zemljišta, posebno uz promene u agrarnoj politici i ekonomskim uslovima. Poljoprivreda ostaje važna grana privrede, a kvalitetna zemlja predstavlja ključni resurs za održivu proizvodnju hrane.
