U Srbiji se otvara mogućnost za uzgoj novih, egzotičnih kultura usled promena u klimatskim uslovima, pri čemu se posebno ističe sadnja pistaća. Uroš Davidović, poljoprivredni novinar, ističe da iako klima nije idealna, prilagođavanje je ključno za uspeh poljoprivrednika.
Davidović ukazuje da trenutne žetve pšenice, ječma i uljane repice donose fantastične prinose, iako su cene nezadovoljavajuće. Suvo leto je doprinelo kvalitetu pšenice, ali se postavlja pitanje šta će se dogoditi ukoliko najavljena kiša izostane. Bez kiše, jari usevi poput kukuruza, šećerne repe i suncokreta mogli bi se suočiti s ozbiljnim problemima, što bi imalo negativan uticaj na BDP i ekonomski priliv u Srbiju.
Pored problema sa sušom, Davidović takođe upozorava na otežan saobraćaj na Dunavu, gde je plovnost smanjena zbog niskog nivoa vode. Barže su natovarene samo do 60% kapaciteta, što dodatno otežava transport i logistiku.
Iako su izazovi prisutni, neki poljoprivrednici su našli način da se prilagode novim klimatskim uslovima. Uzgajanje pistaća postaje sve popularnije u Srbiji, iako je domaća proizvodnja još uvek skromna. Pistaći se sve više koriste u restoranima i poslastičarnicama, što pokazuje rastuću popularnost ovog proizvoda.
Davidović objašnjava da je domaća proizvodnja pistaća započela bez adekvatnih istraživanja, a neki poljoprivrednici su sami nabavili sadnice sa Mediterana. Sličan trend se može primetiti i kod drugih voćnih vrsta, kao što su orah i kajsija, koji su postali popularni u Srbiji, iako nisu domaće vrste.
Jedan od izazova u uzgoju pistaća su visoke cene sadnica, koje su trenutno dostupne samo od jednog ili dva rasadnika. Međutim, Davidović smatra da postoji veliki potencijal za širenje proizvodnje u budućnosti, kada se više kalemara uključi u proizvodnju. On pominje i uzgoj japanske jabuke, koja nije dovoljno istražena u Srbiji, ali voćari već podižu plantaže.
Mnoge voćne vrste karakteristične za mediteranske oblasti polako se probijaju na tržište Srbije. Davidović naglašava da bi čak i sadnja maslina u Vranju ili Pirotu mogla biti moguća, ali smatra da naši instituti za voćarstvo ne sprovode potrebna istraživanja ovih voćnih vrsta. On poziva na veće angažovanje istraživačkih institucija da bi se proučavao uzgoj mediteranskih biljaka, kao što su bademi i pistaći, s obzirom na to da se klimatske promene neizbežno nastavljaju.
U Srbiji, prosečna maloprodajna cena pistaća varira u zavisnosti od kvaliteta i formata. Cena se kreće između 831 i 1.247 RSD/kg u Beogradu i Novom Sadu. Organski pistaći su skuplji, sa cenom od oko 2.070 RSD/kg. U rinfuznoj prodaji, cena može biti oko 1.912 RSD/kg, dok se sirovo jezgro pistaća nudi po ceni od 4.620 RSD/kg.
Davidović naglašava potrebu za istraživanjem i eksperimentisanjem s novim voćnim vrstama koje bi se mogle prilagoditi promenama klime. Uz adekvatnu podršku i istraživanje, pistaći bi mogli postati značajan deo agrarnog sektora Srbije, doprinoseći diversifikaciji i jačanju domaće poljoprivrede. U svetlu ovih informacija, jasno je da postoji potencijal za razvoj i unapređenje agrarne proizvodnje u Srbiji, a pistaći su jedan od ključnih faktora u tom procesu.
