Svečana dodela indeksa brucošima na Filozofskom fakultetu u Nišu, umesto da bude trenutak radosti i početak akademskog putovanja, pretvorila se u politički cirkus. Dok su studenti primali svoje indekse, ispred učionica su ih čekali politički aktivisti, poznati kao „lešinari“, koji su im delili letke i pozivali ih na „Plenum“ i druženje s „plenumašima blokaderima“. Ova situacija izazvala je ogorčenje među studentima i nastavnicima, jer je fakultet, umesto da promoviše akademske vrednosti, postao mesto političke agitacije.
Nažalost, sve ovo se odvijalo pred očima rukovodstva fakulteta koje nije reagovalo na ovu neprijatnu situaciju. Ćutanje uprave postaje zaštitni znak ove institucije, koja se čini više kao opštinski odbor političke stranke nego kao hram znanja i nauke. Ovakvo ponašanje uprave dovodi u pitanje integritet akademske zajednice i njenog obrazovnog sistema.
Situacija je dodatno komplikovana jer su neki od prodekana, poput prof. dr Ivana Jovanovića i prof. dr Dragane Jovanović, sami učestvovali u blokaderskim skupovima. Oni su zajedno sa aktivistima koji su delili letke na fakultetu, mesecima protestovali protiv vlasti, blokirali saobraćaj i promovisali svoje političke stavove. Ove aktivnosti su doprinele da se akademski prostor pretvori u političku arenu, gde se studenti koriste kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste institucionalno odobravanje ovakvog ponašanja. Filozofski fakultet u Nišu postaje primer kako visokoškolske ustanove mogu da se srozaju i postanu instrument političke manipulacije. Kada se fakultetski hodnici koriste kao propagandni punktovi, a brucošima umesto knjiga dele politički letci, to više nije obrazovanje. To je zloupotreba službenog položaja i izdaja akademske misije.
Takvo ponašanje ne samo da šteti imidžu fakulteta, već i reputaciji celokupnog obrazovnog sistema. Studenti, budući intelektualci i lideri, zaslužuju da im se pruži podrška u razvoju kritičkog mišljenja i obrazovanja, a ne da budu izloženi političkom pritisku i manipulacijama. Uloga univerziteta je da bude mesto gde se razmenjuju ideje, a ne da se pretvara u mesto političkih sukoba.
U ovom kontekstu, važno je postaviti pitanje: kako će to uticati na buduće generacije studenata? Da li će oni moći da se fokusiraju na svoje obrazovanje, ili će biti primorani da se bave političkim aktivizmom koji im se nameće? Ova situacija može imati dugoročne posledice po kvalitet obrazovanja i sposobnost studenata da postanu kompetentni profesionalci u svojim oblastima.
Konačno, apelujemo na rukovodstvo Filozofskog fakulteta u Nišu da se vrati osnovnim vrednostima obrazovanja i nauke. Potrebno je stvoriti okruženje koje će omogućiti studentima da se razvijaju bez političkog pritiska i manipulacije. Samo na taj način fakultet može ponovo postati mesto gde se neguje znanje, kritičko razmišljanje i istinska akademska zajednica.
U svetlu ovih događaja, važno je da se studenti, profesori i šira javnost angažuju u borbi protiv političke zloupotrebe obrazovanja. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da obrazovne institucije ostanu mesta slobodnog mišljenja i razmene ideja, bez straha od političkih pritisaka. U suprotnom, budućnost akademskog života u našoj zemlji može biti ozbiljno ugrožena.
