Ministar odbrane Crne Gore, Dragan Krapović, izjavio je danas da postoje potencijalne lokacije u Crnoj Gori koje bi mogle biti pogodne za uspostavljanje vojnog poligona, ali je naglasio da takvi projekti neće biti realizovani protiv volje građana i društva. U intervjuu za agenciju Mina, Krapović je istakao važnost postizanja kompromisa i saglasja, napominjući da ukoliko građani nisu spremni za takve projekte, treba razmotriti mogućnost da se rešenja traže izvan granica Crne Gore.
Krapović je izjavio da je pitanje uspostavljanja vojnog poligona veoma kompleksno i da ne može biti rešeno brzo. „Mislim da se sa Sinjajevinom od početka počelo na pogrešan način. Ova vlada ima nameru da bude evropskog karaktera i da osluškuje želje građana, ne namećući im ništa silom ili jednostranim odlukama,“ rekao je Krapović. On je dodao da je nakon problema vezanih za Sinjajevinu, ministarstvo odustalo od te lokacije i započelo izviđanja u drugim delovima Crne Gore, kako bi pronašli alternativna rešenja za vojni poligon.
Ministar je naveo da postoje nekoliko mogućih lokacija, ali je naglasio da realizacija na tim područjima zavisi od mnogih faktora i da ne može da otkrije o kojim lokacijama je reč. „Teško je pronaći površine koje su dovoljno velike, udaljene od naselja i pogodne za vojne vežbe, s obzirom na to da je Crna Gora teritorijalno mala. Mnogi predeli više nisu u razmatranju jer su devastirani,“ dodao je Krapović.
Kada je reč o potencijalnom povećanju troškova za odbranu, ministar je izrazio verovanje da će se na predstojećem NATO samitu u Hagu članice Alijanse obavezati na povećanje izdvajanja za odbranu, ali je naglasio da je još rano govoriti o konkretnim procentima. Podsetio je da američka administracija insistira na izdvajanju pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što bi moglo biti prihvaćeno, ali da će biti potreban određeni vremenski period da se dođe do tih cifara.
„Sve to zavisi od volje 32 članice NATO-a,“ rekao je Krapović, ističući da se ne može očekivati da će Crna Gora sledeće godine dostizati te ciljeve. „Sačekaćemo samit da vidimo koje će biti konačne odluke,“ dodao je ministar.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Krapović naglasio i značaj transparentnosti i uključivanja građana u donošenje odluka koje se tiču odbrane i bezbednosti. Kroz otvoreni dijalog i saradnju sa lokalnim zajednicama, ministarstvo nastoji da izgradi poverenje i osigura podršku za buduće projekte.
S obzirom na sve više izazova sa kojima se suočavaju države članice NATO-a, Krapović je istakao potrebu za jačim vojnim kapacitetima i većim ulaganjima u odbranu. „Crna Gora, kao članica NATO-a, ima obavezu da se pridržava zajedničkih ciljeva i standarda, ali istovremeno mora biti svesna svojih specifičnih potreba i realnosti,“ zaključio je ministar.
U svetlu ovih izjava, očekuje se da će se javnost i dalje aktivno uključivati u raspravu o pitanjima odbrane i vojne politike, a ministarstvo će nastaviti da radi na pronalaženju rešenja koja su u skladu sa interesima građana i zajednice. Krapović je naglasio da je ključ uspeha u ovim procesima dijalog i saradnja sa svim relevantnim akterima, kako bi se postigla održiva i efikasna rešenja za budućnost vojne infrastrukture u Crnoj Gori.
