Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izjavio je danas da planira da uveri ruskog predsednika Vladimira Putina da podrži ideju o održavanju referenduma o nezavisnosti RS. U intervjuu za ruski servis Bi-Bi-Sija, Dodik je naglasio da je referendum legitimna prilika za narod da iskaže svoje mišljenje o važnim pitanjima, nazivajući to „civilizacijskim dostignućem koje pripada srpskom narodu“.
Dodik je podsetio da su se ranije razgovarali sa Putinom o ovoj temi, ali da je ruski predsednik uvek podržavao Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine (BiH). „To je bio slučaj i poslednji put kada smo razgovarali, ali mnogo se toga promenilo od tada. Pokušaću da ga uverim da podrži naš stav. Ne znam da li ću uspeti, ali ću svakako o tome govoriti,“ dodao je Dodik.
Ove izjave dolaze u trenutku kada su tenzije u regionu na visokom nivou, a Dodik nastoji da pronađe podršku za svoju ideju o referendumu. Prema njegovim rečima, referendum bi omogućio građanima Republike Srpske da se izjasne o svojoj budućnosti i statusu unutar BiH.
Dodikova nastojanja da razgovara sa Putinom o referendumu dolaze u svetlu sve većih političkih pritisaka i težnji za decentralizacijom vlasti u BiH. Njegov fokus na podršku iz Rusije ukazuje na sve veću potrebu za međunarodnim saveznicima u ostvarivanju njegovih političkih ciljeva. Predsednik RS naglasio je da je važno da se čuje glas naroda, te da je referendum način da se to postigne.
U ovoj situaciji, Dodik se suočava sa brojnim izazovima, uključujući i protivljenje drugih političkih aktera unutar BiH, koji smatraju da bi referendum o nezavisnosti mogao dodatno destabilizovati već napetu političku situaciju. Ipak, Dodik ostaje uporan u svojim namerama, smatrajući da je pravo na samoodređenje osnovno ljudsko pravo.
Dodikove izjave su naišle na različite reakcije u BiH i regionu. Dok neki podržavaju njegovu ideju o referendumu, drugi su zabrinuti zbog mogućih posledica koje bi takav potez mogao imati na stabilnost zemlje. S obzirom na to da je BiH složena država sa tri konstitutivna naroda, odluke koje se donose na nivou jednog entiteta često uzrokuju tenzije i nesuglasice među različitim grupama.
U međuvremenu, međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, nastavila je da naglašava važnost očuvanja jedinstva BiH i poštovanja Dejtonskog sporazuma. To znači da će Dodikovi pokušaji da dobije podršku od Putina za referendum verovatno naići na otpor ne samo unutar BiH, već i sa strane međunarodnih aktera koji se protive bilo kakvim inicijativama koje bi mogle dovesti do daljeg raspada zemlje.
Dodik je takođe istakao da je njegov cilj da obezbedi bolju budućnost za sve građane Republike Srpske, naglašavajući da je referendum način da se to postigne. On veruje da narod ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini, a referendum bi bio prilika da se to pravo iskoristi.
U kontekstu trenutnih političkih dešavanja, Dodikovi planovi o referendumu i njegovo nastojanje da pridobije podršku Putina otvaraju nova pitanja o budućnosti BiH i stabilnosti regiona. Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na ove ambicije i kakve će posledice imati na politiku i društvo u Bosni i Hercegovini.
U svakom slučaju, Dodikova izjava je još jednom naglasila složenost političke situacije u BiH i izazove sa kojima se suočava Republika Srpska u svom nastojanju da pronađe svoj put.
