Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o dva ključna zakona koja se tiču zelene tranzicije u zemlji. Ovi zakoni, Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, imaju za cilj smanjenje zagađenja, unapređenje energetske efikasnosti, kao i obezbeđivanje ravnopravnijeg položaja srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.
Propisi koje predlaže Ministarstvo finansija imaju nekoliko važnih ciljeva. Prvo, oni će podstaći kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju industrije. Očekuje se da će ovi zakoni doneti čistiji vazduh i smanjiti rizike po zdravlje građana, a istovremeno obezbediti fer uslove za domaće proizvođače u odnosu na uvoznike. Takođe, cilj je približiti Srbiju evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Ministarstvo finansija naglašava da ovi zakoni nisu novi namet, već podsticaj za modernizaciju i čišću proizvodnju. Ključne novine u okviru zakona su sledeće: porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte odnosi se na velike industrijske emitere, kao što su cement, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, i energetika. Elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu ostvariti poreski kredit do 80% svoje obaveze.
Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na gvožđe, čelik, cement, đubriva i aluminijum. Uvoznici će plaćati ovaj porez u skladu sa emisijama koje su uključene u proizvodnju uvezene robe. Međutim, oni će moći da koriste poreske kredite ukoliko je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije. Ova obaveza se odnosi samo na uvoznike koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda.
Građani i privreda će imati koristi od ovih zakona na nekoliko načina. S obzirom na to da su ove obaveze već definisane propisima Evropske unije, a umanjuju se za iznos plaćen u Srbiji, sredstva koja bi inače otišla u budžet EU ostaju u zemlji i koriste se za poboljšanje životne sredine. To podrazumeva čistiju životnu sredinu i zdraviji život, više investicija u zelene projekte i energetsku efikasnost, kao i jačanje konkurentnosti srpske industrije na tržištu EU. Na taj način, domaći proizvođači će biti zaštićeni od nelojalne konkurencije iz uvoza.
Javna rasprava o ovim zakonima trajaće 20 dana i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću. Očekuje se da će zakoni početi da se primenjuju od 1. januara 2026. godine, što ukazuje na ozbiljnu nameru Ministarstva finansija da sprovede zelenu tranziciju u Srbiji.
Ova inicijativa dolazi u vreme kada se globalno sve više pažnje posvećuje pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, suočava se sa izazovima u pogledu smanjenja emisije gasova i prelaska na održivije oblike proizvodnje i potrošnje. Očekuje se da će ovi zakoni doprineti ne samo poboljšanju kvaliteta životne sredine, već i ekonomskom razvoju zemlje kroz nove investicije i unapređenje industrije.
U svetlu ovih novina, važno je da se građani aktivno uključe u javnu raspravu kako bi izrazili svoje mišljenje i doprinosili oblikovanju politika koje će imati dugoročne posledice za zdravlje i dobrobit zajednice. Očekuje se da će zakoni, kada stupe na snagu, imati značajan uticaj na način na koji se proizvode i koriste resursi u Srbiji, a time i na život svih građana.
