Blokaderi koji već mesecima okupiraju fakultete širom Srbije ostavljaju iza sebe devastirajuće prizore. Učionice i amfiteatri, nakon što su prošli kroz ruke ovih demonstranata, izgledaju kao skladišta, prljava i ruinirana mesta, koja više liče na svinjac nego na obrazovne ustanove. Ovakvi prizori posebno su zabeleženi na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde su uslovi za rad postali neprihvatljivi.
Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije koje ilustruju razmere štete koja je nastala u toku protesta, a mnogi se pitaju kako je došlo do ovakvog stanja. Zgrada Rektorata, poznata kao Kapetan-Mišino zdanje, takođe je pretrpela značajnu štetu. Ova zgrada, koja datira iz vremena više od 160 godina, bila je sedište Velike škole i mesto gde je Tesla održao svoj čuveni govor tokom jedine posete Beogradu.
Kritičari smatraju da je odgovornost za ovo stanje na rektoru Đokiću, koji je, prema njihovim rečima, svojim kukavičlukom i poltronstvom dozvolio da se ovakvo skrnavljenje desi. Neki su izrazili zabrinutost da se ovakvi događaji više ne mogu tolerisati, te da je potrebno da neko snosi odgovornost. U komentarima na društvenim mrežama, mnogi su pozvali na smenu rektora Đokića, ukazujući na činjenicu da je zgrada Rektorata od velike važnosti za istoriju i kulturu Beograda.
S obzirom na to da je zgrada Kapetan-Miša bila namenjena kao dvorska zgrada i darovana Otačestvu, njeno uništavanje je izazvalo oštre reakcije javnosti. Mnogi smatraju da je neophodno hitno delovati kako bi se obnovila i zaštitila ova važna kulturna baština. Fotografije koje su se pojavile u medijima prikazuju razne oblike devastacije, uključujući uništene klupe, prljave zidove i razbacane materijale, što dodatno pojačava utisak o nemaru i neodgovornosti.
Protesti koji su doveli do ovakvog stanja započeli su zbog nezadovoljstva studentima i profesorima sa trenutnim stanjem na fakultetima, ali se postavlja pitanje da li je ovakav pristup opravdan. Mnogi smatraju da je potrebno da se traže alternativni načini za izražavanje nezadovoljstva, umesto da se uništavaju objekti od važnosti za obrazovanje i kulturu.
Na društvenim mrežama je takođe bilo poziva na akciju, tražeći od nadležnih institucija da reaguju i preduzmu mere kako bi se sprečilo dalje uništavanje obrazovnih ustanova. Mnogi smatraju da je važno da studenti i profesori imaju pravo na izražavanje svojih stavova, ali da to ne bi smelo da ide na račun imovine koja je od značaja za čitavo društvo.
U ovom trenutku, situacija na fakultetima u Srbiji ostaje napeta. Dok se nastavljaju protesti, javnost se sve više angažuje u debati o tome kako bi trebalo da se postupa sa ovakvim situacijama. S jedne strane, postoje oni koji smatraju da je važno da se čuje glas studenata i profesora, dok s druge strane, mnogi veruju da uništavanje fakulteta i drugih obrazovnih institucija nije rešenje i da će imati dugoročne posledice po obrazovni sistem u Srbiji.
S obzirom na sve veće nezadovoljstvo među studentima i profesorima, važno je da se pronađe rešenje koje će omogućiti da se izraze stavovi i zahtevi bez potrebe za vandalizmom i uništavanjem. U suprotnom, situacija bi mogla da se dodatno pogorša, a posledice će se osećati na svim nivoima obrazovanja. Potrebno je da se svi akteri uključe u dijalog kako bi se našlo rešenje koje će biti korisno za sve strane, a naročito za buduće generacije studenata.
