Branko Ružić, član Socijalističke partije Srbije (SPS), našao se u centru pažnje nakon što je izneo oštre kritike na račun predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i Srpske napredne stranke (SNS). U emisiji na TV Insajder, Ružić je zajedno s opozicionarima, uključujući Miloša Jovanovića iz Novog DSS-a i Biljanu Stojković iz stranke Zajedno, predstavio „hipotetički scenario“ o postizbornoj situaciji. On je naglasio da SPS ne može opstati bez Vučića, ukazujući na to da bi, ako bi se povukli, mogli osvojiti manje od dva posto glasova.
Ružić je, međutim, pokušao da umanji odgovornost SPS-a za trenutnu političku krizu, ističući da su oni koji su na vlasti, prvenstveno SNS, najodgovorniji za stanje u zemlji. „Je l’ osećate vi da SPS nešto dramatično važno odlučuje? Ko je najodgovorniji za političku krizu? Pa oni koji su na vlasti“, rekao je Ružić, implicirajući da SPS nije u poziciji da donosi ključne odluke.
Ova izjava naišla je na interesovanje, a Stojkovićeva je komentarisala Ružićev pokušaj da se oslobodi odgovornosti, ističući da je to zanimljiv pristup. Darko Glišić iz SNS-a, međutim, nije imao razumevanja za Ružićeve namere, tvrdeći da on pokušava da se dodvori blokaderima kako bi osigurao povoljnije mesto na izbornoj listi.
Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, smatra da Ružić možda igra ulogu „dobrog policajca“ i da razvija ličnu izlaznu strategiju. „SPS je posle 2000. godine postao Katica za sve koalicije“, dodao je Krstić, naglašavajući da je istorija stranke puna sličnih situacija.
Miloš Vučević, lider SNS-a, komentarisao je da je dobro što „maske padaju“ i da građani mogu da vide pravu sliku. On je skrenuo pažnju na to da je pitanje odgovornosti za trenutnu situaciju u rukama lidera SPS-a, Ivice Dačića, a ne SNS-a.
Ružić je ranije bio suspendovan sa svih funkcija unutar SPS-a zbog svojih javnih nastupa koji su ukazivali na njegovu podršku blokaderima. U martu prošle godine, pridružio se studentskom protestu u Beogradu, što je izazvalo dodatne tenzije unutar stranke.
Ove izjave i potezi Ružića ukazuju na moguće unutrašnje razlike unutar SPS-a, ali i na njegovu strategiju pokušaja redefinisanja stranačke pozicije. Da li će se SPS distancirati od SNS-a ili će nastaviti da igra ulogu u vlasti, ostaje da se vidi. Kako se izbori bliže, politička scena u Srbiji postaje sve dinamičnija, a Ružićevi koraci će biti pažljivo pratiti od strane medija i političkih analitičara.
U svetlu ovih dešavanja, pitanje budućnosti SPS-a se postavlja sve više. Da li će stranka uspeti da se adaptira na promene i zadrži relevantnost u novoj političkoj klimi ili će njeni članovi nastaviti da se bore za svoje mesto unutar koalicije sa SNS-om, ostaje neizvesno. Ružićeve kritike na račun trenutne vlasti mogu biti signal za promene unutar stranke, ali i izazov za njegovu ličnu političku karijeru.
