Po prvi put, naučnici iz cele Evrope predstavili su sveobuhvatnu mapu seizmičkog rizika koja pokriva ceo kontinent, uz učešće Švajcarske službe za seizmološka osmatranja u Cirihu. Ova nova mapa je rezultat opsežne analize podataka i pruža precizniju procenu seizmičkih pretnji, što može značajno doprineti prevenciji i smanjenju posledica zemljotresa.
S obzirom na Srbiju, mapa ukazuje na regije sa visokim rizikom od zemljotresa, kao što su Beograd, područje Zvornika i Pirot. Tokom 20. veka, više od 200.000 ljudi izgubilo je život u zemljotresima u Evropi, dok je ekonomska šteta premašila 250 milijardi evra. Iako je nemoguće tačno predvideti zemljotrese, naučnici naglašavaju da poznavanje seizmičkog rizika i primena ciljanih mera mogu značajno smanjiti posledice.
Od 2013. godine postojao je model koji je simulirao verovatnoću i posledice velikih zemljotresa u Evropi. Novi model, koji je razvio međunarodni tim seizmologa, geologa i inženjera, obrađuje ogromnu količinu podataka, uzimajući u obzir geologiju, tektonsku aktivnost i istorijske seizmičke podatke. Ovaj alat omogućava precizniju procenu rizika i podržava razvoj strožih građevinskih propisa na evropskom nivou. Podaci su slobodni i dostupni svima, što omogućava građanima i vlastima pravovremeno informisanje o seizmičkim pretnjama.
Zemlje sa najvećim seizmičkim rizikom u Evropi su Turska, Grčka, Albanija, Italija i Rumunija. Međutim, čak i područja sa nižim rizikom mogu biti pogođena snažnim zemljotresima, što čini seizmičko ojačavanje zgrada neophodnim širom kontinenta. Stare građevine u urbanim područjima, gde su antiseizmički propisi bili nedovoljni pre 1980-ih, značajno povećavaju rizik. Gradovi poput Istanbula i Izmira u Turskoj, Katanje i Napulja u Italiji, Bukurešta u Rumuniji i Atine u Grčkoj suočavaju se s najvećim seizmičkim pretnjama.
Turska, Italija, Rumunija i Grčka odgovorne su za oko 80 odsto ukupne ekonomske štete od zemljotresa u Evropi, sa godišnjim troškovima koji dostižu sedam milijardi evra. Novo mapiranje seizmičkog rizika funkcioniše kao ključni alat za planiranje preventivnih mera i odgovora, sa ciljem smanjenja gubitaka ljudskih života i infrastrukture.
Ova sveobuhvatna mapa nije samo alat za naučnike i inženjere, već i za donosioca odluka i građane. Pristup ovim podacima omogućava bolje razumevanje rizika i potrebu za većim naporima u pogledu izgradnje otpornijih struktura, kao i edukaciju stanovništva o mogućim zemljotresima i načinu pripreme. U mnogim evropskim zemljama, uključujući Srbiju, postoji potreba za unapređenjem građevinskih standarda i pravila kako bi se osigurala sigurnost građana.
U kontekstu promena klimatskih uslova i povećanja urbanizacije, važno je da se fokusiramo na prevenciju i pripremu za prirodne katastrofe. Seizmički rizik se ne može potpuno eliminisati, ali se može smanjiti kroz adekvatne mere zaštite i planiranje. Održavanje zgrada i infrastrukture, kao i unapređivanje propisa, predstavljaju ključne aspekte za smanjenje potencijalnih šteta.
Uzimajući u obzir sve navedeno, nova mapa seizmičkog rizika predstavlja značajan korak napred u razumevanju i upravljanju seizmičkim pretnjama u Evropi. Informacije koje ona pruža mogu pomoći da se unaprede strategije za smanjenje posledica zemljotresa i zaštitu života. S obzirom na to koliko je važno da ljudi budu informisani o rizicima u svom okruženju, ovi podaci će se pokazati kao neprocenjivi resurs u budućnosti.
