Osnovna škola „Jovan Popović“ u Kikindi drugu godinu zaredom obeležila je Međunarodni dan retkih bolesti, 28. februar, s posebnim naglaskom na podršku udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ i devojčici Staši Terzin. Ova devojčica, koja ima ahondroplaziju, redak genetski poremećaj, uskoro će postati učenik te škole, a škola je već preduzela korake kako bi joj olakšala prilagođavanje na novoj sredini.
Staša, koja je rođena sa ahondroplazijom, karakteriše se izrazito niskim rastom, a u septembru će poći u školu. Kako bi joj omogućili udobno sedenje tokom nastave, škola je u saradnji s njenim roditeljima obezbedila posebnu, prilagođenu stolicu. Standardne školske stolice nisu pogodne za decu niskog rasta, jer im noge vise, što može uzrokovati dodatne probleme s cirkulacijom i bolove u nogama i leđima.
Direktorka škole, Jelena Krvopić, istakla je važnost prilagođene opreme za Stašu i obezbedila sve što je potrebno da bi se ona osećala kao i ostali učenici. Majka Slađana Terzin navela je da je škola odmah odgovorila na njihove zahteve i da je direktorka obećala da će obezbediti stolicu koja će omogućiti Staši da ima iste uslove kao i njeni vršnjaci.
„Stolica je mnogo veća od standardne, u srazmeri je 2:1 u odnosu na njenu visinu. Ima dva stepenika, podlošku za noge i druga prilagođavanja koja će joj omogućiti da udobnije prati časove“, rekla je Slađana, dodajući da su već ranije razgovarali s direktorkom o ovoj temi.
U okviru obeležavanja Međunarodnog dana retkih bolesti, u školi je organizovan edukativni performans kako bi se roditeljima budućih prvaka predstavile prednosti prilagođene stolice za decu niskog rasta. Ovaj događaj je bio prilika da se podigne svest o potrebama dece sa ovim poremećajem i važnosti inkluzije.
Staša je jedno od dvanaestoro dece u Kikindi koja se leči od ahondroplazije i prima najsavremeniju terapiju o trošku države. Tokom protekle dve godine, koliko prima terapiju, porasla je 14 centimetara. Njena majka je istakla da su ruke i noge postale duže, a proporcije tela se značajno poboljšale. Takođe, komplikacije sa disajnim putevima su ređe, a problemi sa sluhom su se smanjili.
„Sve što želimo je da Staša bude srećna i da se oseća kao i ostala deca. Nameštaj je najmanji problem. Spremni smo da učimo zajedno s njom i da sarađujemo“, izjavila je direktorka Krvopić, naglašavajući da će škola obezbediti i druge prilagodbe, poput table sa odgovarajućom visinom i adaptera za toalet.
Na ovaj način, OŠ „Jovan Popović“ pokazuje da inkluzija i podrška deci sa posebnim potrebama nisu samo reči, već i dela. Ulaganje u prilagođenu opremu i razumevanje potreba svakog deteta su ključni za stvaranje jednakih uslova za obrazovanje. Ova inicijativa ne samo da pomaže Staši, već i šalje jasnu poruku o važnosti jednakosti i prihvatanja različitosti među decom.
Očekuje se da će ove mere značajno doprineti Stašinom školovanju, omogućavajući joj da se fokusira na učenje i razvoj, a ne na prepreke koje bi mogle ometati njen napredak. Uključivanje svih učenika, bez obzira na njihove fizičke sposobnosti, stvara pozitivno okruženje i doprinosi razvoju zajednice koja se temelji na poštovanju i razumevanju.
