Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je danas komentarisala najavu američkog predsednika Donalda Trampa o povećanju carina za osam evropskih zemalja zbog pitanja Grenlanda. Kalas je istakla da ovakve podele među saveznicima koriste Rusiji i Kini, naglašavajući da te zemlje imaju koristi od konflikata unutar zapadnih saveza.
Na svom nalogu na društvenoj mreži X, Kalas je izjavila: „Kina i Rusija moraju da imaju dobar dan. To su zemlje koje imaju koristi od podela među saveznicima.“ Njeno upozorenje ukazuje na to da bi američke carine mogle dodatno osiromašiti ne samo Evropu, već i Sjedinjene Američke Države, i da bi mogle potkopati zajednički prosperitet zemalja članica NATO-a.
Kalas je takođe dodala da, ukoliko je bezbednost Grenlanda ugrožena, to pitanje može biti rešeno unutar NATO-a. „Ne smemo dozvoliti da nas ovaj spor omete u zajedničkom cilju da pomognemo da se okonča rat u Ukrajini“, poručila je.
Donald Tramp je u subotu učinio još jedan korak u povećanju pritiska na evropske zemlje, preteći im carinama do 25 procenata koje će biti na snazi sve dok Vašington ne uspe da pridobije Grenland. On je na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio da će od 1. februara 2026. godine Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska biti suočeni sa carinama od 10 procenata na robu koja se isporučuje u Sjedinjene Države. Tramp je naglasio da će od 1. juna 2026. godine carine biti povećane na 25 procenata i da će ostati na snazi „sve dok se ne postigne sporazum o potpunoj predaji Grenlanda“.
Ove najave izazvale su zabrinutost među evropskim liderima, koji strahuju da bi ovakvi potezi mogli dodatno pogoršati odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Kalas je podsetila da je zajednički cilj zapadnih zemalja da se suoče sa globalnim izazovima, uključujući pretnje od Kine i Rusije, a da unutrašnje podele ne bi smele biti prepreka u tom procesu.
Trampov potez dolazi u trenutku kada se tenzije između SAD-a i nekih evropskih zemalja povećavaju, naročito u svetlu nedavnih pregovora o trgovinskim sporazumima i bezbednosnim pitanjima. Evropski lideri su zabrinuti da bi ovakvo ponašanje moglo da stvori nove podele unutar NATO-a i EU, što bi moglo da oslabi njihovu zajedničku poziciju na globalnoj sceni.
U međuvremenu, analitičari sugerišu da bi ovakva politika mogla dovesti do ekonomske destabilizacije u Evropi, posebno u svetlu već postojećih ekonomskih pritisaka izazvanih pandemijom COVID-19 i sukobom u Ukrajini. Povećanje carina moglo bi da utiče na trgovinske tokove i dovede do rasta cena za potrošače u evropskim zemljama.
S obzirom na sve veće tenzije, evropski lideri će morati da preispitaju svoje strategije i pristupe, kako bi održali jedinstvo i snagu u suočavanju sa globalnim izazovima. U tom kontekstu, Kalas je naglasila važnost saradnje među evropskim zemljama, kao i sa Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi se očuvala stabilnost i bezbednost u regionu.
Pitanje Grenlanda, kao i povećanje carina, postavlja ključna pitanja o budućnosti transatlantskih odnosa i o tome kako će se zapadne zemlje suočiti sa sve većim izazovima koji dolaze iz drugih delova sveta. U narednim mesecima, očekuje se da će teme trgovine, bezbednosti i međunarodnih odnosa biti u fokusu razgovora među liderima u Evropi i SAD-u.
