To je podatak evropske Agencije za životnu sredinu, koji ukazuje na ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Crnoj Gori. U poslednjih deset godina, gotovo deset hiljada građana je umrlo zbog posledica zagađenja, a glavni uzročnik su PM 2,5 čestice, poznate kao „nevidljive ubice“. Ove čestice prodiru duboko u pluća i krvotok, što može dovesti do različitih oboljenja.
Zagađenje vazduha je posebno izraženo u severnim i centralnim delovima zemlje, uglavnom tokom sezone grejanja, od novembra do aprila. U Pljevljima, gradu sa najkritičnijom situacijom, merenja pokazuju da je koncentracija štetnih materija često tri puta veća od propisane godišnje vrednosti. U Podgorici i Nikšiću, vazduh je bio oko dva i po puta zagađeniji od dozvoljenog, dok je u Bijelom Polju zagađenje u decembru bilo duplo iznad propisane granice.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Crne Gore, godišnje se u zemlji registruje oko 2.700 novih slučajeva raka i 1.500 smrtnih ishoda. Međunarodna agencija za istraživanje raka procenjuje da svake godine od ove opake bolesti oboli između tri i četiri hiljade osoba, uz smrtne ishode od oko 1.800. Internista-onkolog dr Nada Cicmil Sarić iz Instituta za onkologiju navela je da su najčešće maligne bolesti rak dojke, pluća i debelog creva, kao i grlića materice i prostate. Tokom prošle godine, evidentirano je oko 31.000 ambulantnih i 6.000 konzilijarnih pregleda, dok dnevno bude i do 130 hemioterapija i drugih terapija.
Pored zagađenja vazduha, Crna Gora se suočava i sa problemima vezanim za dekontaminaciju zemljišta. Nedavne aktivnosti na dekontaminaciji Luštice uključivale su organizovano čišćenje slojeva zemlje i njihovo odlaganje na specijalizovane lokacije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da sama dekontaminacija ne znači da je opasnost po zdravlje ljudi otklonjena. Sagorevanje uranijumskih komponenti projektila može dovesti do oslobađanja uranijumskog oksida, što stvara prašinu koja se širi vazdušnim strujama i taloži u vodi, biljnom i životinjskom svetu.
Jedan od uzročnika zagađenja je i NATO bombardovanje iz 1999. godine, kada su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijumom. Ova situacija je posebno alarmantna u oblastima poput Plavnice kod Podgorice i Murine, gde je došlo do značajnog zagađenja. Pukovnik JNA u penziji Radomir Goranović ukazuje na nedostatak statističkih analiza koje bi povezale NATO bombardovanje sa porastom broja obolelih od kancera.
Goranović napominje da je na poluostrvu Luštica korišćeno više od 87 kilograma osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja, od čega je oko 90% kasnije uklonjeno. Međutim, posledice po zdravlje stanovništva i dalje ostaju neistražene, a u Crnoj Gori se često izbegava razgovor o ovim temama. On smatra da je važno skrenuti pažnju na potencijalno opasne posledice, ali da je u praksi to često nepoželjno.
Sa ovakvim alarmantnim podacima i situacijom, postavlja se pitanje šta vlasti čine da reše problem zagađenja vazduha i zemljišta u Crnoj Gori. Povećana svest o ovim problemima je ključna, kao i angažovanje stručnjaka i institucija na istraživanju i prevenciji. Zagađenje vazduha ne utiče samo na trenutno zdravlje građana, već i na buduće generacije, što je dodatni motiv za hitne akcije i promene.
