Tim eksperata i forenzičara započeće naredne nedelje iskopavanja na lokaciji masovne grobnice u pokušaju da identifikuju više od 800 dece koja su preminula u domu za neudate majke koji je vodila irska katolička crkva, piše danas Rojters.
Istraga o mreži domova koje je vodila crkva pokrenuta je pre skoro 10 godina nakon što su se pojavili dokazi kada je otkrivena neobeležena grobnica u gradu Tuam u okrugu Golvej. Naime, u toj grobnici otkriveni su ostaci 802 dece sahranjene u periodu od 1925. do 1961. godine, utvrdila je istraga koju je naložila irska vlada.
Istragom je ustanovljeno da je stopa smrtnosti dece u domu za neudate majke u Tuamu iznosila čak 15 posto. Ovaj alarmantni podatak dodatno je rasvetlio mračnu istoriju doma, koji je bio mesto gde su se mlade trudne žene decenijama skrivale od društva. Izveštaj iz 2021. godine otkrio je da je oko 9.000 dece umrlo u domovima u kojima su ove žene boravile, čime su otkrivene neke od najmračnijih poglavlja katoličke crkve.
Dom u Tuamu srušen je 70-ih godina prošlog veka, a na njegovom mestu izgrađen je stambeni kompleks. Međutim, sećanje na patnje koje su deca i njihove majke proživele nije zaboravljeno. Mnogi od preživelih i njihovih porodica traže pravdu i odgovornost za ono što se dogodilo unutar zidova ovog doma.
U iskopavanjima na lokaciji grobnice učestvovaće, pored irskih, eksperti iz Španije, Britanije, Kanade, Australije i Sjedinjenih Američkih Država. Ova međunarodna saradnja ukazuje na ozbiljnost situacije i želju da se pronađu odgovori na pitanja koja muče mnoge porodice koje su izgubile svoje najmilije.
Zvaničnici očekuju da će iskopavanja trajati oko dve godine, a tokom tog perioda planira se prikupljanje svih relevantnih informacija koje bi mogle pomoći u identifikaciji preminule dece. Očekuje se da će rezultati iskopavanja doneti neke odgovore porodicama, ali i omogućiti bolju sliku o razmerama tragedije koja se dogodila u ovom domu.
Pored identifikacije tela, istražitelji i forenzičari će se fokusirati i na analizu uzroka smrti. U mnogim slučajevima, deca su umirala od bolesti koje su se mogle sprečiti ili su bile rezultat loših uslova života i neadekvatne medicinske nege. Ova činjenica dodatno naglašava odgovornost institucija koje su bile zadužene za brigu o ovim najranjivijim članovima društva.
Mnogi preživeli i njihovi potomci traže ne samo pravdu, već i izvinjenje od strane katoličke crkve i države za patnje koje su prolazili. Tokom godina, mnogi su se suočili sa stigmatizacijom i marginalizacijom, a njihova priča često je ostajala u senci sveobuhvatne kritike koju je crkva dobijala zbog svojih metoda i praksi.
Ova situacija predstavlja važan korak ka razumevanju i priznavanju patnji koje su se dogodile unutar institucionalnog sistema koji je bio postavljen da štiti, a ne da povređuje. Očekuje se da će iskopavanja u Tuamu otvoriti nova poglavlja u ovom tragičnom delu irske istorije i omogućiti porodicama da pronađu mir i zatvaranje.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se pitanja odgovornosti i pravde ne tiču samo prošlosti, već i sadašnjosti i budućnosti. Kako bi se sprečile slične tragedije, društvo mora da se suoči sa svojim greškama, prizna ih i obezbedi da se nikada više ne ponove.
