U Bečićima je danas započeo Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana, koji je organizovao Savez ekonomista Srbije. Na otvaranju samita, predsednik Saveza, Aleksandar Vlahović, naglasio je otpornost finansijskog sektora regiona uprkos izazovima koje donosi geopolitička i geoekonomska kriza.
Vlahović je ukazao na to da je globalna ekonomija postigla pozitivne rezultate, a da je globalna recesija izbegnuta. Međutim, dodao je da je došlo do pogoršanja fiskalnih performansi, što je rezultiralo porastom javnog duga. Inflacija se, prema njegovim rečima, kreće u prihvatljivim okvirima, ali visoka inflaciona očekivanja i bazna inflacija ostavljaju zabrinutost zbog mogućeg ponovnog rasta cena.
U svom obraćanju, Vlahović je istakao da je kreditna aktivnost u sektoru stanovništva porasla za 12,3 odsto, dok je stopa problematičnih kredita (NPL) stabilna na nivou od 3,4 odsto. Pored toga, profitabilnost u sektoru, izražena kao prinos na sredstva (ROA), zabeležila je rast od 2,4 odsto. Takođe, iako su performanse tržišta rada bile dobre, one su se odvijale sporijim tempom. On je naglasio da su strukturalne reforme ključni uslov za dalji rast zemalja Zapadnog Balkana.
Guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG), Irena Radović, istakla je da očuvanje makroekonomske stabilnosti predstavlja prioritet njenog rada. Prema njenim rečima, održive javne finansije i odgovorna fiskalna politika su u samom središtu ovog cilja. Radović je upozorila na opasnosti koje fiskalna neodrživost može doneti, naglašavajući da bez fiskalne discipline nema dugoročne stabilnosti.
Ona je potvrdila da će CBCG, u okviru svojih nadležnosti, nastaviti da radi na stabilnosti finansijskog sistema i jačanju otpornosti bankarskog sektora. Radović je takođe ukazala na globalne ekonomske trendove, navodeći da se danas sve više formiraju paralelni trgovinski, investicioni i tehnološki blokovi. Sankcije, carine i kontrole izvoza, prema njenim rečima, predstavljaju političke alate koji direktno utiču na ekonomije Zapadnog Balkana, koje su snažno integrisane u evropske ekonomske tokove.
Guvernerka je naglasila da se pritisci kroz poremećaj u lancima snabdevanja manifestuju ili kroz rast cena, ili kroz pritisak na kamatne marže. Radović je dodala da ostaju posvećeni sprovođenju reformi u okviru Poglavlja 17 i da bankarski sistem ostaje stabilan i otporan.
Ovaj samit predstavlja važnu platformu za razmenu iskustava i ideja među zemljama regiona, kao i mogućnost da se zajednički pristupe izazovima koji su pred njima. U svetlu trenutnih globalnih ekonomskih prilika, saradnja i dijalog su od suštinske važnosti za jačanje ekonomske otpornosti i održivosti.
U narednim danima, očekuje se da će se na Samitu razgovarati o konkretnim merama koje bi mogle doprineti jačanju finansijskog sektora, kao i o potrebnim reformama koje bi omogućile održiviji rast. Ministarski sastanak predstavlja ključnu priliku da se zajednički razmotre strategije suočavanja sa izazovima, kao i mogućnosti za dalju integraciju u evropske strukture.
Konačno, samit u Bečićima može poslužiti kao odskočna daska za buduće korake ka jačanju zajedničkog ekonomskog prostora Zapadnog Balkana, sa posebnim naglaskom na stabilnost, otpornost i održivost finansijskih sistema zemalja u regionu. Ova inicijativa može doprineti boljoj koordinaciji i saradnji među zemljama, što je ključno za prevazilaženje trenutnih i budućih izazova.
