Sa dolaskom jeseni, berba grožđa je započela, a rane sorte su već ubrane dok druge još čekaju svoj trenutak zrelosti. O kvalitetu ovogodišnjeg roda, uticaju suše i visokih temperatura, kao i o poreklu sorte grašac, za RTS je govorio vinar i vinogradar Aleksandar Vinčić, čija vinarija je stekla međunarodnu prepoznatljivost zahvaljujući upravo vinu grašac.
Vinčić ističe da, uprkos klimatskim izazovima ove godine, rod grožđa je bio odličan. „Mi smo fabrika pod vedrim nebom i zavisimo od mnogo faktora na koje ne možemo da utičemo. Ako je grožđe dobro, imamo šansu da stvorimo vrhunska vina“, rekao je on. Prema njegovim rečima, rod je značajno bolji nego u prethodne dve godine, iako berba još nije završena, a neke sorte tek treba da dočekaju svoj trenutak.
Kada se govori o sorti grašac, postoji mnogo sporenja oko njenog porekla. Vinčić naglašava da istraživanja pokazuju da Fruška gora predstavlja njen izvor. On se poziva na najstariji pisani dokument, koji potpisuje arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić, u čijoj knjizi „Soveršen vinodelac“ iz 1850. godine opisuje grašac belu kao dominantnu sortu na Fruškoj gori, sa specifičnim osobinama – listom javora i bobicama oblika graška sa tačkom u sredini.
Dodatno, Vinčić je ukazao na postojanje herbarijuma u Karlovačkoj gimnaziji koji datira iz 19. veka. Ovaj herbarijum se vezuje za 1804. godinu, kada je direktor gimnazije, Andrej Volni, tražio od učenika da sa raspusta donose uzorke lista i grozda. Zahvaljujući tome, danas imamo najstariji herbarijum grožđa na svetu, u kojem se čuva i uzorak grašca iz tog perioda.
Berba grožđa je važan deo tradicionalne poljoprivrede u Srbiji i predstavlja značajan izvor prihoda za mnoge vinogradare. U poslednjim godinama, pažnja na kvalitet grožđa i vina postala je sve važnija, i vinari se trude da unaprede svoje tehnike gajenja i proizvodnje. Vinčićeva vinarija je primer kako se uz posvećenost i znanje može postići visoki kvalitet i međunarodna prepoznatljivost.
Klimatski faktori, kao što su suša i visoke temperature, imaju veliki uticaj na kvalitet grožđa. Vinogradari su primorani da prilagode svoje metode rada kako bi se suočili sa tim izazovima. Vinčić naglašava da je dobra godina za grožđe ključna za stvaranje vrhunskih vina, a da se to može postići samo ako vinogradari prate prirodne cikluse i prilagođavaju se promenama u klimatskim uslovima.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, može se reći da je berba grožđa više od samog procesa sakupljanja plodova. To je kompleksan sistem koji zahteva duboko razumevanje prirode, tradicije i moderne tehnologije. Vinčić i slični vinogradari igraju ključnu ulogu u očuvanju srpske vinske tradicije i unapređenju njenih proizvoda na međunarodnom tržištu.
U svetlu svega što je rečeno, berba grožđa u Srbiji ne predstavlja samo ekonomsku aktivnost, već i kulturno nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju. Vinarstvo je više od posla; to je umetnost koja zahteva strast, znanje i poštovanje prema prirodi. Sa svakom berbom, vinari imaju priliku da pokažu svoj trud i posvećenost, kao i da doprinesu bogatoj tradiciji srpskog vinarstva.
Kako se berba nastavlja, biće zanimljivo pratiti kako će se ovaj rod razvijati i kakva vina će nastati iz ovogodišnje berbe, posebno kada su u pitanju specifične sorte kao što je grašac, koja nosi sa sobom bogatu istoriju i tradiciju. Vinčić i njegovi kolege predstavljaju budućnost srpskog vinarstva, sa nadom da će njihova vina biti prepoznata i cenjena širom sveta.
