Cena zlata je doživela značajan porast nakon što su Sjedinjene Američke Države najavile uvođenje carina na uvoz zlatnih poluga od jednog kilograma. Ova odluka predstavlja dodatni udarac za Švajcarsku, zemlju koja dominira svetskom industrijom zlata. Carina od čak 39% na švajcarski izvoz u SAD izazvala je zabrinutost među trgovcima i proizvođačima plemenitih metala.
Prema informacijama, američka carinska služba je preporučila da se određeni uvozni zlatni proizvodi, koji su do sada bili oslobođeni carina, obuhvate ovim novim porezom. Odluka je formalizovana u pismu koje je potpisano 31. jula, a fjučersi zlata za decembarsku isporuku dostigli su rekordne cene od 3.534 dolara po unci nakon objave vesti.
Kristof Vild, predsednik Švajcarskog udruženja proizvođača i trgovaca plemenitim metalima, izjavio je da je ova odluka dodatno otežala trgovinu zlatom između Švajcarske i SAD, iako se očekivalo da će zlato biti izuzeto iz carinskih mera. Švajcarska, koja čini oko 70% svetskog tržišta obrade zlata, suočava se sa ozbiljnim izazovima, jer je zlato jedan od njenih najvećih izvoza prema SAD, zajedno sa farmaceutskim proizvodima.
Trgovina zlatom obično se odvija između Londona, Njujorka i Švajcarske, s tim da Švajcarska godišnje uvozi oko 2.000 tona zlata, koje se potom prerađuje i izvozi kao zlatne poluge. U proteklih dvanaest meseci, švajcarski izvoz zlata u SAD iznosio je oko 61,5 milijardi dolara, a sada se suočava sa dodatnim porezom od 39%, što predstavlja jednu od najviših stopa na svetu.
Cene zlata su već skočile za oko 25% ove godine, s obzirom na to da su investitori tražili sigurno utočište od tržišnih previranja izazvanih trgovinskim tarifama koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp. Bogati Amerikanci su se okrenuli fizičkom zlatu, koje se može čuvati u sigurnim trezorima u Švajcarskim Alpima, uz dodatne troškove.
U maju su se pojavili izveštaji o ekstremnoj potražnji za zlatnim polugama u SAD, toliko da je poznati maloprodajni lanac Kostko bio primoran da ograniči količinu zlata koju kupci mogu da kupe u toku jednog dana. Ova situacija dodatno ukazuje na rastući interes za zlato kao sigurnu investiciju.
Švajcarska je bila šokirana odlukom SAD da uvede carine na zlato, a lideri industrije već razmatraju moguće posledice po zaposlenike u izvoznim kompanijama. Industrija satova, koja je takođe značajan deo švajcarske ekonomije, može biti posebno pogođena, s obzirom na to da bi luksuzni satovi mogli poskupeti zbog povećanih troškova uvoza.
Predsednica Švajcarske, Karin Keler-Sater, izjavila je nakon hitne sednice kabineta da će tražiti dalje razgovore sa SAD o ovim visokim carinama. Ona je naglasila da je Trampova odluka stvorila „izuzetno tešku situaciju“ za kompanije i njihove zaposlene, dok su predstavnici industrije carine nazvali „strašnim“.
I p pored ovih izazova, Švajcarska planira da nastavi sa svojim ugovorom o kupovini borbenih aviona F-35 i raketnog sistema Patriot od SAD, uprkos novim carinama. Keler-Sater je istakla da se savezna vlada ne može povući iz ovih vojnih obaveza jer bi to ugrozilo nacionalnu bezbednost.
Ova situacija pokazuje kako trgovinske politike i carine mogu imati dalekosežne posledice ne samo na ekonomiju pojedinih zemalja, već i na globalno tržište plemenitih metala. U vremenu kada je zlato često percipirano kao sigurna investicija, izazovi s kojima se suočava švajcarska industrija zlata mogli bi uticati na cene i dostupnost ovog plemenitog metala na svetskom tržištu.
