Srbija se sve više ističe na evropskoj sceni kao jedan od vodećih proizvođača borovnica, trenutno zauzimajući visoko četvrto mesto. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da je naša zemlja prepoznatljiva po savremenoj proizvodnji borovnica, a kvalitetni plodovi dostižu visoke cene na tržištu.
U emisiji Jutarnji program RTS-a, Keserović je napomenuo da su borovnice postale svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina. Voćarstvo, kao deo strukture izvoza prehrambenih proizvoda, zauzima prvo mesto, a u izvozu dominiraju jabuke, maline, smrznuta višnje, kupine, kao i borovnice, koje imaju značajnu perspektivu.
Prema Keseroviću, Srbija se pozicionira kao prepoznatljiva zemlja u savremenoj proizvodnji borovnica zahvaljujući savremenim zasadima i kvalitetnom sadnom materijalu. Povoljni agroekološki uslovi omogućavaju berbu borovnica u periodu kada se završava u Portugaliji, što predstavlja dodatnu prednost.
Profesor upozorava da će borovnica u narednih deset godina postati jedan od najvažnijih izvoznih prehrambenih proizvoda, ali ističe da je potrebno biti oprezan prilikom izbora uslova za podizanje zasada. Hemijska analiza makro i mikroelemenata, kao i mehanička analiza zemljišta i vode, su ključne za uspešan uzgoj. Svaka greška može negativno uticati na prinos.
Borovnica se takođe smatra jednim od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a Keserović naglašava da dobra analiza zemljišta i vode može uticati na kvalitet proizvodnje. Ako zemljište sadrži visok pH i karbonate, to će se odraziti na prinos. Kvalitetan sadni materijal je osnov za uspešnu proizvodnju.
Na malim površinama, kao što su gazdinstva od dva do pet hektara, moguće je ostvariti velike prihode uzgajanjem borovnica. Keserović predlaže da se borovnice uzgajaju u plastenicima, što će omogućiti ranije plodonošenje i postizanje većih cena.
Izbor odgovarajuće lokacije za sadnju je takođe od suštinskog značaja. Izbegavanje ravničarskih područja, koja su ove godine bila pogođena velikim padavinama, može doprineti boljem prinosu. Srbija je savladala savremenu tehnologiju uzgoja borovnica, što je čini konkurentnom na svetskom tržištu.
Preporučuje se i uzgoj borovnica u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, jer to omogućava bolju kontrolu navodnjavanja. Borovnica je deficitarna voćna vrsta, što predstavlja veliku priliku za brendiranje i zaštitu srpskih proizvoda na tržištu, što do sada nije učinjeno sa srpskom šljivom.
Kvalitetno proizvedeni plodovi borovnice mogu postići cenu između sedam i osam evra po kilogramu. Ovo je posebno važno u prvoj berbi, dok postoje i sorte koje omogućavaju berbu u dva navrata. Keserović zaključuje da je Srbija spremna da se pozicionira na evropskom i svetskom tržištu borovnica, uz adekvatnu podršku i strategiju.
U zaključku, borovnice predstavljaju značajnu priliku za srpsku poljoprivredu, kako sa stanovišta profitabilnosti, tako i sa aspekta izvoza. Potrebno je ulagati u savremene tehnologije, analize zemljišta i brendiranje proizvoda kako bi Srbija iskoristila svoj potencijal u ovoj oblasti. Kvalitet i pravilan pristup uzgoju ključni su za uspeh i održivost proizvodnje borovnica u budućnosti.
