Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac istakao je da bi od sledeće grejne sezone u Srbiji moglo doći do promene načina plaćanja grejanja, gde bi potrošači konačno počeli da plaćaju po utrošku, umesto po paušalu. On je za RTS naglasio da ceo sistem grejanja u Srbiji treba da se prilagodi ovim novim pravilima, koja su već u primeni širom Evrope. Banjac je ukazao na to da toplane moraju da pređu na korišćenje obnovljivih izvora energije i otpadne toplote, što je trenutno „misaona imenica“ za Srbiju.
U Beogradu, „Beogradske elektrane“ predstavljaju najvećeg snabdevača toplote, ali Banjac naglašava da se u slučaju problema sa grejanjem i električnom energijom može očekivati dodatni pritisak na sistem. On je uverio građane da imamo stabilne sisteme za grejanje i napajanje električnom energijom, a kako je rekao, tokom niskih temperatura, sistem je funkcionisao bez većih problema.
Jedan od problema sa kojim se građani suočavaju jeste neujednačeno grejanje u zgradama. Dok neki stanari imaju previše toplote pa moraju da otvaraju prozore, drugi se žale na hladnoću. Banjac je istakao da je to pitanje koje treba da reše „Beogradske elektrane“ tako što će izbalansirati ceo sistem. Objasnio je da građani često rade intervencije na grejanju, što dovodi do disbalansa u grejanju stanova u okviru iste zgrade. On je naglasio da su tehnička rešenja za ove probleme već poznata i primenjena pre više od 100 godina.
Kada je reč o prelasku na plaćanje grejanja po utrošku, Banjac je napomenuo da je trenutno u fazi eksperimenta implementacija ovog sistema. Grupa domaćinstava koja troši prosečnu količinu toplote u Beogradu biće deo probne faze. Na kraju godine, očekuje se da će ti potrošači imati slične troškove kao i ostali, ali će ovaj pristup omogućiti da se sistem prilagodi novim pravilima.
Banjac je istakao da je prelazak na plaćanje po utrošku zakonska obaveza od 2013. godine, koja do sada nije primenjivana. On je uverio građane da je cela Evropa već prešla na ovaj sistem, te da ne bi trebalo da bude problema u njegovoj implementaciji u Srbiji. Takođe, naglašava da razvojne banke koje finansiraju sisteme daljinskog grejanja zahtevaju prelazak na naplatu prema utrošku.
U kontekstu zelene tranzicije, Banjac je ukazao na potrebu da toplane u Srbiji počnu da koriste obnovljive izvore energije. Evropske direktive nalažu da do 2050. godine toplane u potpunosti pređu na obnovljive izvore. Međutim, Srbija se trenutno suočava sa izazovima gašenja kotlarnica na mazut i ugalj i prelaskom na prirodni gas.
Ovaj pristup ne samo da bi smanjio zavisnost od fosilnih goriva, već bi doprineo i smanjenju emisije štetnih gasova. Profesor Banjac je naglasio da je važno da se prema ovoj temi pristupi ozbiljno, kako bi se ispunili ciljevi vezani za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.
U zaključku, Banjac je pozvao na hitnu akciju kako bi se unapredio sistem grejanja u Srbiji i omogućila prelazak na efikasnije i održivije načine grejanja. Potrebno je da se svi akteri, uključujući vladu, toplane i građane, uključe u ovaj proces kako bi se obezbedila bolja budućnost i smanjila potrošnja energije. Time bi se poboljšala kvaliteta života građana, a istovremeno bi se doprinelo i očuvanju životne sredine.
