Gradonačelnik Podgorice, Saša Mujović, donio je odluku o pokretanju disciplinskog postupka protiv Vladislava Dajkovića, rukovodioca Službe za građane, zbog sumnje na težu povredu službene dužnosti. Ova odluka je izazvala brojne komentare i analize, a pojedini stručnjaci smatraju da je reč o anti-srpskoj politici koja se sprovodi u Crnoj Gori.
Milana Vuković iz Centra za društvenu stabilnost ističe da je ovaj postupak nastavak pritisaka na srpski narod u Crnoj Gori. Ona podseća na hapšenje Milana Kneževića iz decembra prošle godine, kada je uhapšen zbog protivljenja izgradnji postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda u Botunu. Vuković naglašava da su takve akcije rezultat institucionalnog pritiska, koji se posebno pojačao pod uticajem stranih vlasti.
Prema njenim rečima, Dajković se suočava sa disciplinskim postupkom jer je bio prisutan na skupu u Botunu, gde se potrudilo da podrži lokalne građane. Ove akcije, kako ona smatra, govore o anti-srpskom raspoloženju koje vlada u delovima vlasti Crne Gore. Ipak, Vuković ističe da srpski narod ne odustaje i da će se boriti za svoja prava, kao i da se najavljuju pozitivne promene, poput ustavnih promena koje bi omogućile da srpski jezik postane službeni jezik u Crnoj Gori.
Ognjen Karanović, istoričar iz istog Centra, dodaje da sumnja u to da je Milo Đukanović van igre. On smatra da se položaj srpskog naroda nije značajno promenio ni nakon pada Đukanovića i njegove partije. Karanović naglašava da su srpski političari i građani u Crnoj Gori suočeni sa teškom situacijom i da je hapšenje Kneževića deo šireg obračuna sa srpskim narodom.
Prema njegovim rečima, anti-srpska matrica je ostala prisutna u Crnoj Gori, bez obzira na promene u vlasti. Karanović ističe da se srpskom narodu kao tvorcima Crne Gore ne pruža dovoljno prostora u današnjem društvu. On smatra da aktuelna vlast sprovodi politiku koja nije u skladu sa evropskim vrednostima, i da se srpski glasovi namerno marginalizuju.
U ovom kontekstu, Milana Vuković naglašava da srpski narod ne odustaje od svojih prava i da se bore za svoje mesto u društvu. Pored najava o ustavnim promenama, ona veruje da će se nastaviti institucionalna borba za zaštitu srpskih interesa u Crnoj Gori.
Karanović dodaje da se srpski narod suočava s državnim pogromom koji se manifestuje kroz hapšenja i pritiske na istaknute ličnosti. On veruje da je potrebno da se srpski narod organizuje i da nastavi sa borbom za svoja prava, jer bez toga ne postoji perspektiva za srpske građane u Crnoj Gori.
U zaključku, situacija u Crnoj Gori ukazuje na duboke podele unutar društva i na izazove s kojima se suočava srpski narod. Pritisci i hapšenja, kao i sumnje u političke motive aktuelne vlasti, doprinose osećaju nesigurnosti među Srbima u Crnoj Gori. Ipak, i pored ovih izazova, postoje naznake da srpski narod ne odustaje od svojih prava i da je spreman na dalju borbu za svoja prava i status u društvu.
