Pisac Ivan Tokin je u intervjuu za Tanjug otkrio inspiraciju za svoj novi roman „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“, naglašavajući da je priča proizašla iz njegove emotivne povezanosti sa epizodnim likom, plaćenim ubicom Lelom. Tokin objašnjava da se Lela u početku pojavila kao sekundarni lik u planiranoj priči, ali je vremenom postala centralna figura. Pisac je istakao da mu je tokom pisanja često dolazila ideja za ženske likove, a kada je dobio zadatak da razvije priču, odlučio je da se fokusira na Lelu kao glavni lik.
Tokin se prisetio trenutka kada je shvatio da se zaljubljuje u Lelu dok je čitao svoje sopstvene rečenice. „Posle četiri, pet poglavlja, počinjem da se zaljubljujem u Lelu. Hoću da shvatim otkud ona sve to zna“, rekao je. Urednica romana, Lidija Kusovac, prepoznala je Tokinovo najbolje pisanje do sada, naglašavajući da je poetika dela predivna i da se autor treba držati tog stila.
U početku je radni naslov romana bio „Nije lako ubiti čoveka“, ali je nakon Kusovčevog protivljenja izmenjen u „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. Tokin je objasnio da ovaj naslov ne predstavlja parafrazu, već refleksiju Kantovog kategoričkog imperativa, dodajući da je junakinja van dobra i zla.
Pisac se suočio sa strahom kada je shvatio da priča prerasta u roman. „Mislim, ko će to da čita, gde ćeš sad da pišeš triler“, rekao je. Tokin je poznat po stvaranju likova spajanjem osobina stvarnih ljudi, a za Lelu je rekao da je uzeo karakteristike svoje žene i dodao malo sebe. „Pustim ih da se nalaze u određenim situacijama i priča nađe pisca“, objasnio je Tokin.
Prvi roman „Najnormalniji čovek na svetu“ objavljen je 2014. godine na dan oslobođenja Beograda, što Tokin smatra simboličnim početkom svog književnog puta. „Tad sam prvi put imao osećaj da sam nešto počeo i završio“, rekao je.
Tokin često piše iz prvog lica, ali je roman „Neli“ napisan iz trećeg lica. On je istakao da se ponekad plaši da lik ne bude samo ime, već da bude autentičan. „Dešavalo mi se da u toku priče odjednom postanem žensko“, rekao je, objašnjavajući kako njegov proces pisanja može da uključuje promenu perspektive.
Kao dugogodišnji kolumnista, Tokin je naglasio da mu kratka forma nikada nije bila problem, ali da roman zahteva drugačiju vrstu posvećenosti. „Pisac mora da ima unutrašnju potrebu da ispriča priču“, rekao je, dodajući da to nije samo želja da se ima knjiga u izlogu. Tokin veruje da pisce čini potreba da ispričaju priču, naglašavajući da se to ne može naučiti, već je rad veliki deo tog procesa.
U vezi sa školama pisanja, Tokin smatra da one mogu pomoći u razumevanju šta ne treba raditi. Takođe je napomenuo da je važno da početnici shvate značaj svog rada, čak i kada ne vide trenutne rezultate. Tokin se trudi da prilikom čitanja drugih dela ne vidi pisanje, jer mu to otežava uživanje u tekstu.
Priznaje da se suočio s izazovima tokom pisanja, posebno oko jednog pasusa u romanu, kada je zatražio pomoć od kolege Srđana Valjarevića. Nakon razgovora sa njim, uspeo je da napiše pasus koji je smatrao ključnim za razvoj priče.
Tokin je najavio da sledeće godine očekuje izlazak dve zbirke kolumni i da radi na nastavku romana „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. „Lela je glavna. Imamo neki radni naslov. Piše se nastavak, izaći će 2027. godine“, otkrio je Tokin, izražavajući nadu da će možda i ranije završiti svoj rad.
