U vremenu brze gradnje i još bržeg zaborava, očuvanje kulturnog nasleđa postaje ključno pitanje identiteta. O tome šta gubimo kada ga zanemarimo i ko je odgovoran za njegovu zaštitu, razgovarali smo sa arheologom Adamom Crnobrnjem, predsednikom Srpskog društva arheologa. Njegova perspektiva o značaju kulturnog nasleđa i svesti građana o njemu pruža uvid u trenutni stanje i izazove s kojima se suočavamo.
Crnobrnja ističe da je svest ljudi o kulturnom nasleđu niska. Pre deset godina, radio je na strategiji razvoja kulture jedne lokalne samouprave, gde je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da manje od pet odsto ljudi prepoznaje šta je kulturno nasleđe u njihovoj sredini. Ova zabrinjavajuća statistika ukazuje na to da je pojam kulturnog nasleđa mnogima stran, što otežava njegovo očuvanje. „Jednostavno, sam pojam im nije blizak“, naglašava Crnobrnja, dodajući da je njegov priručnik postao praktičan vodič koji nudi savete o tome kako postupati u različitim situacijama vezanim za kulturno nasleđe.
U priručniku se nalaze uputstva kako za običnog građanina, tako i za policajce, urbaniste i druge relevantne aktere. Crnobrnja objašnjava da je veliki problem što ljudi često ne percipiraju određene objekte ili mesta kao deo nasleđa. Ovaj nedostatak svesti može da dovede do gubitka važnih kulturnih i istorijskih vrednosti koje oblikuju identitet zajednice.
Osim svesti, postoji i pitanje odgovornosti za zaštitu kulturnog nasleđa. Crnobrnja smatra da je neophodno da se stvori sinergija između različitih sektora društva – od lokalnih vlasti do građana. On ističe da bi edukacija o značaju kulturnog nasleđa trebala biti deo obrazovnog sistema. „Deca treba da uče od malih nogu o značaju kulturnog nasleđa, kako bi odrastali s razumevanjem i poštovanjem prema njemu“, naglašava.
Pored obrazovanja, važno je i aktivno uključivanje zajednice u procese zaštite. Crnobrnja predlaže da lokalni događaji, kao što su radionice i izložbe, mogu pomoći u podizanju svesti. „Kada ljudi vide i dožive kulturno nasleđe, oni ga više cene“, objašnjava. Takođe, angažovanje volontera u arheološkim istraživanjima može biti korisno, kako bi se stvorio osećaj zajedništva i odgovornosti prema nasleđu.
U poslednje vreme, sve više se govori o problemima vezanim za urbanizaciju i kako ona utiče na kulturno nasleđe. Crnobrnja naglašava da brza izgradnja novih objekata često dolazi na račun starih. „S obzirom na to da se u gradovima često donose odluke koje zanemaruju kulturnu baštinu, neophodno je da se uključimo u te procese i da zahtevamo zaštitu“, kaže on.
Izazov je i nedovoljna saradnja između različitih institucija koje se bave zaštitom nasleđa. „Potrebno je da se povežu arheolozi, istoričari, urbanisti i pravnici kako bi se stvorila sveobuhvatna strategija zaštite“, predlaže Crnobrnja. On veruje da bi ovakav pristup mogao da doprinese boljoj zaštiti kulturnog nasleđa i da omogući da se ono očuva za buduće generacije.
U zaključku, očuvanje kulturnog nasleđa predstavlja zajednički izazov koji zahteva aktivno učešće svih članova društva. Od podizanja svesti i obrazovanja do angažovanja zajednice, važno je da svako od nas preuzme deo odgovornosti. Kako bi očuvali naš identitet i bogatstvo koje kulturno nasleđe donosi, neophodno je da radimo zajedno i stvaramo uslove za njegovu zaštitu. U suprotnom, mogli bismo izgubiti neprocenjive vrednosti koje oblikuju našu prošlost, sadašnjost i budućnost.
