U poslednje vreme, sve veći broj poljoprivrednika u Srbiji okreće se regenerativnoj poljoprivredi, kao rešenju za očuvanje prirodnih resursa i održivu proizvodnju hrane. Na savetovanju održanom u Somboru, u okviru projekta EU „Vrednosti zemljišta“, predstavljene su prednosti ovog inovativnog pristupa. Organizator događaja, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, okupio je pionire ovog pokreta, koji su sa prisutnima podelili svoja iskustva i znanja.
Regenerativna poljoprivreda se fokusira na očuvanje plodnosti zemljišta i minimiziranje negativnih uticaja hemikalija i fizičkog obrade. Florian Farkaš iz Bajmoka, Teodor Baloš iz Toraka i Ivan Sudarević iz Subotice, predstavili su primere sa svojih imanja, gde su smanjili fizičko i hemijsko „uznemiravanje“ zemljišta. Ovaj pristup je rezultirao boljim kvalitetom zemljišta, sa većim prisustvom glista i bržim procesom stvaranja humusa.
Baloš, koji je prešao na regenerativnu poljoprivredu pre skoro četiri godine, istakao je da je ranije koristio tradicionalne metode obrade zemljišta koje su uključivale oranje. Međutim, zahvaljujući modernim tehnologijama i onlajn obukama, uspeo je da optimizuje proces pripreme tla. „Sada mogu da pripremim svih 85 hektara za setvu u najviše šest dana, koristeći samo jedan traktor, umesto četiri kao ranije,“ rekao je Baloš.
Ova promena nije samo uticala na efikasnost rada, već je i poboljšala kvalitet zemljišta. Prema rečima Farkaša, regenerativna poljoprivreda nije samo sistem obrade zemljišta, već način upravljanja prirodnim procesima. Ovaj pristup omogućava poljoprivrednicima da se prilagode klimatskim promenama i smanje zavisnost od veštačkih đubriva i pesticida.
Sudarević je, takođe, podelio svoje iskustvo o prelasku na „poljoprivredu bez pluga“. Inspiraciju je pronašao u radu američkog farmera koji je uz pomoć ovog sistema uspeo da poveća plodnost svojih parcela. „Učili su nas na fakultetu da je za jedan procenat više humusa potrebno 80 godina, dok je ovaj farmer za 30 godina uspeo da dostigne povećanje od šest procenata,“ rekao je Sudarević.
Jedna od ključnih prednosti regenerativne poljoprivrede je smanjenje troškova. Sudarević je naveo da se može uštedeti između 40 i 60 procenata goriva i mineralnih đubriva, što omogućava poljoprivrednicima da ostvare profit i sa prosečnim prinosima. Ovaj metod rada ne samo da čuva prirodne resurse, već i poboljšava ekonomsku održivost farmi.
U svetlu ovih pozitivnih iskustava, regenerativna poljoprivreda se čini kao održiva alternativa tradicionalnim metodama. Poljoprivrednici su sve više svesni važnosti očuvanja plodnosti zemljišta i prilagođavanja novim klimatskim uslovima. Ovaj trend može predstavljati ključnu promenu u načinu na koji se hrana proizvodi i može doprineti očuvanju životne sredine.
Događaj u Somboru je samo jedan od primera kako se zajednica okuplja oko ideje regenerativne poljoprivrede. Kroz saradnju i razmenu znanja, poljoprivrednici mogu zajedno raditi na izgradnji održivijeg i otpornijeg agrarnog sektora u Srbiji. Ovaj pristup ne samo da će pomoći u očuvanju prirodnih resursa, već će i osigurati bolju budućnost za naredne generacije.
U zaključku, regenerativna poljoprivreda predstavlja značajan korak napred u poljoprivrednoj praksi i može biti ključna strategija za očuvanje plodnosti zemljišta, smanjenje troškova i prilagođavanje klimatskim promenama. Ova inovacija koja se razvija u Srbiji može poslužiti kao inspiracija za mnoge druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
