Slikar Pablo Pikaso bio je među osumnjičenima za krađu Mona Lize iz pariskog Luvra 1911. godine, prenose danas španski mediji. Kada je čuvena Da Vinčijeva slika nestala iz pariskog muzeja, to je nazvano krađom veka – muzej je bio zatvoren nedelju dana radi detaljne istrage, a Pikaso se našao među osumnjičenima zajedno sa pesnikom Gijomom Apolinerom, čiji asistent Geri Pjere je ukrao dve biste 1907. godine, od kojih je jednu prodao slikaru, a drugu mu poklonio, navodi portal Kadenaser.
Ovu krađu bisti policija nije otkrila, a priznao ju je sam Pjere koji je četiri godine kasnije poželeo da se novinarima pohvali svojim poduhvatom, nakon što je iz Luvra ukradena Mona Liza. Policija je nakon toga pokrenula istragu protiv Apolinera i Pikasa.
Pesnik je proveo šest dana u zatvoru, dok je Pikaso uhapšen i saslušan. Slikar je negirao da poznaje Apolinera i njegovog asistenta lopova, kao i da ne zna poreklo bista. Na kraju je otkriveno da je Mona Lizu ukrao zaposleni u Luvru, Vinčenco Peruđa, koji je sliku izvadio iz rama i izneo iz muzeja pod kaputom.
Uhapšen je 1913. dok je pokušavao da je proda direktoru galerije Ufici u Firenci. Istraga koja je usledila nakon krađe Mona Lize otkrila je zagonetne povezanosti među umetnicima i intelektualcima tog vremena, što je dodatno podgrejalo teorije i spekulacije o umetničkoj zajednici u Parizu. Pikaso, kao jedan od najistaknutijih umetnika svog vremena, našao se u središtu ovog skandala, iako je kasnije oslobođen svih optužbi.
U međuvremenu, misterija oko krađe Mona Lize i dalje je intrigirala javnost. Slika, koja je postala simbol umetnosti i kulture, ponovo je bila u središtu pažnje, dok su se novinari i istražitelji trudili da otkriju sve detalje ovog zločina koji je šokirao svet. Nakon što je Peruđa uhapšen, otkriveno je da je imao plan da proda sliku u Italiji, gde je verovao da će dobiti visoku cenu za nju. Njegov pokušaj prodaje doveo je do hapšenja i otkrivanja cele zavere.
Ovaj incident je postao predmet mnogih knjiga, filmova i dokumentaraca, koji su analizirali ne samo sam zločin, već i društvene okolnosti tog vremena. Umetnički svet je bio u potrazi za odgovorima, dok su se teorije o mogućim saučesnicima i motivima širele poput požara. U tom kontekstu, Pikaso i Apoliner su se našli u centru pažnje, a njihova dela su, poput Mona Lize, postala deo narativa o umetnosti i kriminalu.
Osim što je podigao prašinu u umetničkim krugovima, ovaj slučaj je otvorio i pitanja o bezbednosti umetničkih dela i zaštiti kulturnog nasleđa. Mnogi su se pitali kako je moguće da je tako važna slika mogla biti ukradena iz jednog od najpoznatijih muzeja na svetu. Ovaj incident je doveo do promene u zakonodavstvu i bezbednosnim protokolima u muzejima širom sveta, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Krađa Mona Lize ostaje jedan od najspektakularnijih događaja u istoriji umetnosti, a likovi kao što su Pikaso i Apoliner postali su deo mitologije koja okružuje ovu sliku. Njihove uloge u ovom skandalu, iako kratkotrajne, ostavile su dubok trag na način na koji se umetnost percipira i vrednuje, kao i na samu prirodu umetničkog stvaralaštva. Ova priča o krađi, umetnosti i ljudskoj prirodi nastavlja da fascinira generacije, dok se svet umetnosti i dalje suočava sa izazovima očuvanja svog bogatstva i nasleđa.
