U stalnoj potrazi za balansiranjem cena i kvaliteta usluga, hrvatski turizam se suočava sa ozbiljnim izazovima tokom ovogodišnje letnje sezone. Naime, ministar turizma Tonči Glavina izdao je neobičnu preporuku, tražeći od medija da prestanu izveštavati o cenama na Jadranu tokom sezone i da to ostave za zimski period. Ova izjava dolazi usred zabrinutosti među turistima, koji se pitaju kako Hrvati preživljavaju s ovako visokim cenama.
Cene na Jadranu su postale predmet kritike, budući da su znatno više u poređenju sa popularnim destinacijama kao što su Španija, Grčka, Malta i Italija, dok kvalitet usluga često ne prati taj rast cena. Tradicionalni gosti, posebno Nemci, sve više biraju da letovanje provedu kod kuće ili na drugim destinacijama, što se odražava na broju turista na hrvatskoj obali. U mnogim popularnim mestima, uključujući Dubrovnik, primetan je značajan pad broja posetilaca u odnosu na prethodne godine.
Izveštaji iz medija širom sveta ukazuju na drastične razlike u cenama između Jadrana i drugih delova Hrvatske. Na primer, britanski portali ističu da su cene proizvoda u Zagrebu često jeftinije za čak 50 procenata u poređenju sa onima na Jadranu. Ekonomista Mladen Vedriš upozorava da poskupljenja neće stati sa završetkom turističke sezone, predviđajući nova povećanja cena u narednim mesecima.
Restorani su, prema Vedrišu, najgore pogođeni, sa cenama koje su u nekim slučajevima dvostruko više nego u sličnim uglednim restoranima širom Evrope. Čuvena pica u Napulju košta između 9 i 14 evra, dok na Jadranu cene mogu dostići i više od 24 evra. Na društvenim mrežama, poput Instagrama, pojavljuju se fotografije proizvoda sa šokantnim cenama, kao što je čokolada od osam evra, uz upozorenja o prevelikim troškovima.
Kada se govori o turizmu u Hrvatskoj, važno je napomenuti da on čini 20 procenata ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Letnji meseci, posebno kraj jula i početak avgusta, donose najveći priliv turista, ali se istovremeno suočavaju sa problemima kao što su nedostatak sezonskih radnika i rastući troškovi transporta. Većina hrane potrebne za turizam uvozi se, što dodatno povećava troškove.
Hrvatski turizam, prema nekim stručnjacima, postao je zastareo, jer mnogi popularni gradovi, poput Rovinja, nemaju prodavnice koje bi turistima omogućile lakše snabdevanje. U mnogim slučajevima, turisti se suočavaju s nekvalitetnim radnjama, a koncept „sunca i mora“ više ne privlači posetioce kao nekada.
Ministar Glavina, apelirajući na novinare da prestanu izveštavati o visokom troškovima, očigledno se nada da će to pomoći u poboljšanju percepcije hrvatskog turizma. Međutim, stručnjaci smatraju da takvi potezi neće doneti rezultate, jer je visoka cena na Jadranu tema o kojoj se već izveštava u mnogim evropskim medijima.
Hrvatski turizam očigledno zahteva ozbiljne reforme kako bi se poboljšali kvalitet usluga i pristupačne cene. Nažalost, ovog leta ti zahtevi ostaju neispunjeni, a situacija se čini sve težom kako sezona odmiče. U svetlu ovih izazova, budućnost hrvatskog turizma ostaje neizvesna, a mnogi se pitaju kakve će posledice ova godina imati na dugoročno zdravlje industrije.
