Umesto glamura Aspen vila i luksuznih ski barova, novi trendovi u svetu skijanja naglašavaju drugačije vrednosti — prostor, tišinu i pravu strast prema skijanju. Park Siti u Juti, nekada simbol savršene organizacije i planinskog luksuza, prošle zime postao je sinonim za haos, sa štrajkovima spasilaca, beskrajnim redovima i razočaranim turistima. Ova promena u percepciji luksuznog skijanja ukazuje na to da se pravi luksuz često nalazi tamo gde masovnost prestaje.
Dok se na svetskoj skijaškoj karti dešavaju velike promene, Sent Moric, nekada sinonim za aristokratski odmor, neočekivano postaje „budžet destinacija“ za američke turiste zahvaljujući Ikon Pas mreži. S druge strane, planine Japana, koje su nekada bile rezervisane za najposvećenije avanturiste, postaju sve popularnije, privlačeći putnike željne autentičnog snega i jedinstvenih pejzaža.
Jedno od takvih mesta je Tanigavadake Tenjindaira u Japanu, koje se smatra skrivenim rajem za ljubitelje dubokog snega i planinske tišine. Ovaj ski-centar, smešten nekoliko sati od Tokija, okružen je planinskim vrhovima i šumama u kojima nestaje svaka buka. Sneg koji se ovde formira, poznat kao juki puri, lagan je i suv, a prava avantura počinje daleko od staza, gde se penje peške i otkrivaju neverovatni prirodni pejzaži.
U Francuskoj, Sent Foi Tarentez predstavlja alpsku oazu bez luksuznog kiča. Iako se nalazi pored mondenskih skijališta kao što su Val d’Izere i Tinja, ovo mesto ostaje verno starim žičarama koje su zadržale svoj šarm. Skijaši ovde dolaze zbog beskrajnih terena i šumskih staza koje nikada nisu u potpunosti skijane, a lokalci čuvaju planinu kao svoje malo svetište.
Gulmarg u Kašmiru nudi jedinstveno iskustvo skijanja na ivici sveta. Gondole se penju gotovo do 4.000 metara visine, pružajući skijašima priliku da uživaju u terenu koji izgleda kao beskrajna bela pustinja. Ovdje ne postoje luksuzni kafići ni après-ski barovi; samo planina i ljudi koji je poštuju. Iako postoje određeni nivoi opreza zbog političke situacije, tereni i sela su mirni i fokusirani na skijanje koje se nigde drugde ne može doživeti.
Medžik u Vermontu je još jedno skijalište koje je vreme zaboravilo, čuvajući duh skijanja iz sedamdesetih. Dok ostala skijališta u SAD-u dominiraju veliki brendovi i megapass karte, ovaj nezavisni dragulj čuva suštinu skijanja: strme šumske staze, lokalno pivo i jednostavnu infrastrukturu. Žičare možda škripe, ali staze su besprekorno dobre, a ulaganja idu u održavanje terena, a ne u glamur.
Na kraju, Kasl u Alberti predstavlja poslednju veliku tvrđavu kanadskog snouborda i skijanja bez gužvi. Usred provincije Banfa, koja je podložna turističkoj eksploziji, Kasl je skrivena tajna koju čuvaju samo najverniji. Ova strma planina sa savršeno suvim kanadskim snegom nudi široke padine i skriveni žlebovi bez gotovo ikakvih redova. Dok se Banff pretvara u urbanu skijašku metropolu, Kasl ostaje mesto gde još možete čuti sopstvene misli.
Sve ove destinacije ukazuju na promenu u svijetu skijanja, gde se vredi fokusirati na autentične doživljaje umesto na komercijalizovane luksuze. Kako se skijaši sve više okreću tišim i manje gužvovanim mestima, svet skijanja ponovo otkriva svoje prave vrednosti — strast prema prirodi i sportu, kao i zajednicu koja deli tu ljubav.
