Perverznosti i bolesni ljudi su oblikovali sudbinu Crne Gore i Srbije tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije (DNP), kritikovao je sve one koji su učestvovali u političkim događanjima tog perioda, ističući da su ti ljudi odgovorni za otmicu Kosova i za brojne druge probleme u regionu. Njegove reči dolaze u svetlu novih otkrića o Džefriju Epstajnu, osuđenom pedofilu, čije su poruke sa Miroslavom Lajčakom izazvale veliku pažnju javnosti.
Miroslav Lajčak, koji je 31. januara podneo ostavku na funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost slovačkog premijera Roberta Fica, našao se u centru skandala nakon što su otkrivene informacije o njegovim komunikacijama sa Epstajnom. Ove poruke su otkrivene zahvaljujući američkom Ministarstvu pravde, a prema njima, Lajčak i Epstajn su razgovarali o poseti Crnoj Gori u 2018. godini, gde je domaćin trebao biti tadašnji predsednik Milo Đukanović. Epstajn je Đukanovića opisao kao “sjajnog lika”.
Đukanović je negirao da je imao bilo kakvu komunikaciju sa Epstajnom, savetujući medijima da provere informacije o njegovim navodnim vezama sa osuđenim pedofilom. Knežević je komentarisao ovu situaciju, poredeći Đukanovića sa likom iz popularne kulture, sugerišući da se Đukanović ponaša kao da je iznad istine i odgovornosti.
Knežević je takođe podsetio na druge ličnosti iz Crne Gore koje su se pominjale u kontekstu Epstajnovih komunikacija, uključujući Miodraga Vlahovića, bivšeg ministra spoljnih poslova Crne Gore. On je izrazio sumnju da Lajčak nije prenosio Epstajnovo interesovanje za Đukanovića i Crnu Goru, dodajući da su se obojica hvalili „vizionarskim sposobnostima“ Vlahovića.
U svetlu svih ovih skandala, Knežević je izneo tešku optužbu da bi Epstajn, da je bio živ, mogao postati premijer Crne Gore, a Lajčak ministar spoljnih poslova. Ovakav komentar dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije i na to kako se politička scena u Crnoj Gori može povezati sa tamnim i kontroverznim likovima.
Knežević je rekao da Crna Gora, sa svojih 520 hiljada stanovnika, može zabavljati svet svojim skandalima i aferama, naglašavajući da su mnoge takve priče prisutne u zemlji. Njegov stav o situaciji u Crnoj Gori odražava širu zabrinutost zbog političke korupcije i moralnog posrnuća koje je, prema njegovim rečima, prisutno u vrhu vlasti.
Ova situacija nije samo pitanje ličnih skandala, već i šireg problema koji se tiče nacionalne sigurnosti i integriteta države. Knežević je kritikovao sve one koji su učestvovali u stvaranju ovakve političke klime, ukazujući na to da su mnogi od njih odgovorni za trenutne teškoće sa kojima se Crna Gora suočava.
U zaključku, događaji koji se trenutno dešavaju u Crnoj Gori i povezani skandali sa Džefrijem Epstajnom samo su vrh ledenog brega. Politička scena u Crnoj Gori je puna kontroverzi, a odgovornost za te skandale leži na onima koji su oblikovali državu u proteklim decenijama. Kneževićeve izjave su samo jedan od pokazatelja kako se prošlost i sadašnjost isprepliću u ovom malom, ali politički turbulentnom regionu. Pojačana pažnja medija i javnosti na ove teme može otvoriti vrata dubljim analizama i raspravama o budućnosti Crne Gore i njene političke elite.
