Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, ističe da je Srbija, koja je nekada bila predvodnik u procesu evrointegracija u regionu, sada na začelju među zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. On podseća da, uprkos brojnim obećanjima, od početka ove godine nije urađeno ništa konkretno na putu Srbije ka punopravnom članstvu.
Štiplija naglašava da to što Evropska unija nije htela da primi nove članice ne znači da su zemlje regiona stagnirale ili da su napustile proces integracija. S obzirom na to da su vrata EU sada delimično otvorena, a da postoji mogućnost da najmanje dve zemlje postanu članice do 2030. godine, primećuje se da određene države, poput Crne Gore, ne koriste svoje prednosti. Srbija je dobar primer stagnacije u ovom procesu.
Prema njegovim rečima, Srbija je od nekadašnjeg „frontranera“ evropskih integracija stigla do samog začelja. Dok druge zemlje, poput Albanije i Crne Gore, beleže konkretan napredak otvaranjem klastera i zatvaranjem poglavlja, Srbija stagnira. Bosna i Hercegovina, koja još nije započela pregovore, predstavlja još jedan primer u kojem Srbija, uprkos dugotrajnom procesu, ne koristi prednosti koje ima.
Štiplija dodaje da je zamah evropskih integracija u regionu više posledica geopolitičkih okolnosti nego stvarnih reformi. Nakon agresije Rusije na Ukrajinu, proširenje EU postalo je deo bezbednosne politike, a i skeptične članice, poput Francuske, promenile su svoj pristup. Međutim, to nije dovelo do stvarnog preokreta u Srbiji, koja i dalje koristi spoljnopolitičke teme kao izgovor za unutrašnju stagnaciju. Pitanje Kosova, kao i sankcije Rusiji, postali su novi štit protiv očekivanih reformi. Bez napretka u oblasti vladavine prava, koja je ključna za poglavlja 23 i 24, članstvo ostaje nedostižno.
S druge strane, Crna Gora ostvaruje ozbiljan napredak na evropskom putu. Prema predviđanjima, Podgorica bi mogla ispuniti sve preduslove za članstvo već 2027. godine. Iako se suočava sa brojnim izazovima, ministarka evropskih poslova Majda Gorčević ističe da je prošle nedelje usvojena deklaracija u Evropskom parlamentu koja predstavlja politički signal podrške Crnoj Gori. Ova deklaracija ne samo da priznaje postignuća u prethodnoj godini, već i postavlja preporuke za dalje unapređenje.
Gorčević naglašava da Hrvatska nije blokirala Crnu Goru na njenom evropskom putu, ali da je važno rešiti postojeća pitanja. Ističe da nova metodologija pregovora omogućava svakoj zemlji kandidatu da ide svojim putem, što poboljšava motivaciju među zemljama regiona.
U suprotnosti sa tim, Bosna i Hercegovina se suočava sa gotovo potpunim zastoju na svom evropskom putu. Dejan Šajinović, novinar Nezavisnih novina, ukazuje da je prošlo godinu dana otkako je BiH dobila pregovarački status, ali sve što se dešava u tom pravcu više je rezultat geopolitičkih kalkulacija nego stvarne posvećenosti domaćih elita reformama. On naglašava da evropski put BiH zavisi od inicijative iz Brisela, a trenutna politička situacija u zemlji dodatno usporava proces.
Šajinović ističe da je pregovarački status koji je BiH dobila posledica rata u Ukrajini, kao i pokušaja EU da pokaže svoj uticaj na Balkanu. Međutim, Bosna i Hercegovina nije iskoristila ovu šansu. S obzirom na trenutnu političku krizu u zemlji, napredak ka članstvu u EU postaje sve neizvesniji.
Sve u svemu, dok neki delovi regiona beleže napredak, Srbija i Bosna i Hercegovina se suočavaju sa ozbiljnim izazovima na svom putu ka evropskim integracijama. U tom kontekstu, vreme postaje ključni faktor, a domaći lideri moraju pronaći put ka reformama kako bi iskoristili pružene prilike.
