Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda ukazuje na to da je najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato u opštini Ruma, gde je parcela od 5 hektara i 66 ari postigla cenu od neverovatnog milion evra. Iako ova transakcija predstavlja izuzetak, prosečne cene zemljišta u Sremu daju realniju sliku tržišta. Poljoprivredno zemljište se u ovom regionu prodaje po cenama koje prelaze 10.000 evra po jutru, sa prosekom od oko 8.000 evra.
Međutim, poljoprivrednici i investitori suočavaju se sa značajnim problemom – nedostatkom kvalitetnih parcela. Rasprostranjenost i potražnja za poljoprivrednim zemljištem su u stalnom porastu, dok je ponuda sve više ograničena. Ovaj fenomen je u skladu sa opštim trendom rasta vrednosti nekretnina u Srbiji. Kako navodi Rade Frajtović, vlasnik agencije za nekretnine, cene poljoprivrednog zemljišta prate porast cena stanova i kuća, sa povećanjem od 10 do 20 procenata u poslednjih nekoliko godina.
Frajtović dalje objašnjava da veliki deo tržišta već dominiraju oni koji ozbiljno ulažu u poljoprivredno zemljište. Mnogi su iskoristili priliku da prodaju svoje manje parcele po visokim cenama i investiraju u druge nekretnine, poput stanova. U trenutnom tržištu, sve što se pojavi po razumnijim cenama brzo se prodaje, a trenutne cene se kreću od 6 do 8 hiljada evra po jutru.
Iako cena poljoprivrednog zemljišta raste, svakodnevna praksa u poljoprivredi donosi više izazova nego koristi. Suše, niske otkupne cene, loši prinosi, kao i sve veća ulaganja u proizvodnju, čine da mnogi poljoprivrednici teško posluju, uprkos visokoj vrednosti zemljišta. U ovoj situaciji, mnogi se osećaju obeshrabreno, jer ponekad i pored ulaganja, finansijski rezultati nisu zadovoljavajući.
Pored toga, ekonomski pritisci i klimatske promene dodatno otežavaju situaciju. Poljoprivrednici se često suočavaju sa sušnim periodima koji negativno utiču na prinose. U takvim uslovima, čak i visoka cena zemljišta ne može da kompenzuje troškove proizvodnje i nedostatak prihoda. Ovo je izazov koji zahteva dodatnu pažnju i strategije za održivu poljoprivredu.
U svetlu ovih izazova, važno je razmotriti i mogućnosti za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Ulaganja u nove tehnologije i metode obrade zemljišta mogu doneti bolje rezultate i smanjiti rizike koje donosi klimatska promena. Takođe, podrška države i relevantnih institucija može igrati ključnu ulogu u jačanju sektora.
U zaključku, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pokazuje rastuće cene, ali istovremeno se suočava sa velikim izazovima koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Kvalitet zemljišta ostaje od suštinskog značaja, ali je potrebno raditi na poboljšanju uslova za poljoprivrednike kako bi mogli da ostvare profitabilne rezultate. Ovaj sektor zahteva sistemsku podršku i inovacije kako bi se prevazišli trenutni problemi i osigurao održiv razvoj poljoprivrede u Srbiji.
