Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine beleži značajan rast, sa povećanjem vrednosti tržišta od 9% i rasta broja transakcija od 6,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Ove podatke je objavio Republički geodetski zavod (RGZ). Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. U ovom periodu je zabeleženo 37.386 kupoprodajnih ugovora, pri čemu je 394,8 miliona evra poteklo sa delimično regulisanog tržišta.
Stanovi su imali najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti, sa 1,4 milijarde evra, što čini 61% ukupne prometovane vrednosti. Kupovina kuća je iznosila 189 miliona evra (8% od ukupne vrednosti), dok je 176 miliona evra (7% od ukupne vrednosti) potrošeno na građevinsko zemljište. Poslovni prostori su ostvarili promet od 109 miliona evra (5% od ukupne vrednosti), dok je poljoprivredno zemljište zabeležilo 73 miliona evra (3% od ukupne vrednosti).
Što se tiče načina plaćanja, 14% svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od 3 procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. U 31,8% ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je značajan rast u odnosu na 24,4% iz istog perioda prethodne godine.
U Beogradu je broj kupoprodajnih ugovora porastao za 10,9%, dok je u Kragujevcu zabeležen rast od 5,8%. S druge strane, Niš je beležio smanjenje od 6,5%, a Novi Sad od 8,7%. U Beogradu je za stanove izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra, što ukazuje na snažnu aktivnost na ovom tržištu.
U Užicu je kancelarija Javni beležnik Milka Sredojević dostavila najveći broj kupoprodajnih ugovora, njih 560, dok je kancelarija Javni beležnik Ana Petrović iz Beograda imala najveći obim novčanih sredstava, ukupno 82,3 miliona evra u četvrtom kvartalu 2025. godine. Na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti, kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić iz Beograda zabeležila je obim novčanih sredstava od oko 22,1 miliona evra.
Kada govorimo o najskupljim nepokretnostima, najviše novca izdvojeno je za stan na Savskom vencu, ukupne površine 90 m2, koji je prodat za 1,4 miliona evra. Najskuplji kvadrat na toj teritoriji prodat je za cenu od 15.298 evra. Najskuplja kuća u ovom kvartalu prodata je na Savskom vencu za milion evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 60.000 evra.
Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda se sastavlja na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti i pruža sveobuhvatan uvid u tržišne trendove u Srbiji. Ovaj izveštaj može biti koristan za investitore, kupce, prodavce i sve ostale učesnike na tržištu nepokretnosti, jer omogućava objektivno sagledavanje stanja na tržištu.
Uzimajući u obzir sve navedene podatke, može se zaključiti da tržište nepokretnosti u Srbiji beleži stabilan rast, sa naglaskom na povećanje potražnje za stanovima i rast kreditne kupovine. Ovaj trend može ukazivati na pozitivan ekonomski razvoj i interes investitora, što može doprineti daljem razvoju i modernizaciji tržišta nepokretnosti u Srbiji. U narednim mesecima će biti zanimljivo posmatrati kako će se ovi trendovi razvijati i kakve će to posledice imati na celokupno tržište.
