Generalni direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović, izjavio je da produžetak gasnog aranžmana sa Rusijom za tri meseca ukazuje na to da Rusija neće ostaviti Srbiju bez gasa. On je naglasio da neće biti poskupljenja gasa za domaćinstva, dok će za privredu cena biti nešto niža. Ovaj sporazum, kako je rekao, predstavlja dobru vest i dodatno potvrđuje čvrste odnose između Srbije i Rusije, što je rezultat dogovora između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Produženje gasnog aranžmana se odnosi na stari dugoročni ugovor, a njegov kraći period trajanja je rezultat dodatnih problema u plaćanju i tumačenju evropskih sankcija. Bajatović je istakao da je Srbija osigurana u snabdevanju gasom najmanje do 1. januara 2028. godine, posebno kada se uzme u obzir tranzit kroz treće zemlje. On je dodao da mogu nastati dodatni troškovi, kao što su naknade platnih agenata, što može otežati situaciju.
Govoreći o cenama gasa, Bajatović je naveo da su zvanični podaci o cenama u Evropi pokazali poskupljenje od 75 odsto, dok je pravi skok cene iznosio čak 100 odsto usled krize na Bliskom istoku. Srbija je, ipak, zadržala naftnu formulu koja se koristi za obračunavanje cena gasa. Ova formula uzima u obzir cene troprocentnog i jednoprocetnog mazuta, kao i cenu dizela, i računa se na osnovu devet meseci unazad.
Bajatović je naglasio da u narednom kvartalu može očekivati stabilnu cenu gasa od 320 dolara po toni, dok bi cena na berzi iznosila 690 dolara. Takođe je istakao da Srbija ima minimalne letnje količine gasa koje mora da preuzme, ali da može dobiti više gasa po ugovorenim cenama, što je jedinstven aranžman koji traje već 20 godina u saradnji između Gasproma i Srbijagasa.
Kada je reč o alternativnim izvorima gasa, Bajatović je najavio nastavak pregovora sa Azerbejdžanom, od kojeg Srbija može da dobije do dva miliona kubnih metara gasa. Ipak, veće količine su ograničene tehničkim mogućnostima i proizvodnjom Azerbejdžana. Pored toga, Srbija može razmatrati i druge pravce snabdevanja, uključujući i gas sa nemačke obale, iako je to ekonomski nepovoljnija opcija.
Bajatović je takođe rekao da ne treba povezivati gasni aranžman sa čekanjem rešenja za sankcije na NIS. On je uverio da će se nastaviti pregovori o kupovini NIS-a i izrazio uverenje da će doći do produženja tog procesa, što se smatra ključnim zahtevom američkih sankcija.
Na kraju, Bajatović je naglasio da Gasprom želi da ostane pouzdan partner Srbiji, a dogovor između Vučića i Putina jasno pokazuje da Srbija neće biti ostavljena bez gasa. Ovaj aspekt saradnje između Srbije i Rusije ostaje ključan u kontekstu energetskih resursa i stabilnosti snabdevanja.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da Srbija nastavlja da gradi svoje energetske odnose sa Rusijom, ali istovremeno istražuje i alternative kako bi diversifikovala svoje izvore snabdevanja. Ova strategija je od suštinskog značaja za očuvanje energetske stabilnosti i ekonomske sigurnosti zemlje u ovim promenljivim vremenima.
