Globalne cene nafte su doživele nagli pad, dok su akcije na berzama zabeležile rast, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre. Ovaj sporazum predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz, što je značajno uticalo na tržište.
Cena referentne sirove nafte Brent pala je za oko 13 procenata, dostigavši nivo od 94,80 dolara po barelu, dok je američka nafta zabeležila još veći pad od više od 15 procenata, trgujući po ceni od 95,75 dolara, saopštio je BBC. Iako su cene nafte pale, one su i dalje više nego pre početka sukoba 28. februara, kada je barel nafte bio oko 70 dolara.
Prethodnih nedelja, cene energije su drastično porasle usled ozbiljnih poremećaja u snabdevanju naftom i gasom sa Bliskog istoka. Ove promene su usledile nakon što je Iran zapretio napadima na brodove koji koriste Ormuski moreuz kao odgovor na američke i izraelske vazdušne udare. Nakon objave sporazuma, berzanski indeksi u azijsko-pacifičkom regionu su zabeležili snažan rast. Japanski indeks Nikei 225 porastao je za pet procenata, južnokorejski Kospi za skoro šest procenata, dok je hongkonški Hang Seng skočio za 2,8 procenata. Australijski ASX 200 je zabeležio rast od 2,7 procenata.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, je na društvenim mrežama objavio da je pristao na obustavu bombardovanja Irana na dve nedelje, pod uslovom da Teheran odmah i bezbedno ponovo otvori Ormuski moreuz. Analitičari smatraju da je Vašington bio oprezan zbog rizika da bi dalja eskalacija sukoba mogla izazvati nagli rast cena energije i ozbiljne ekonomske posledice.
Tokom primirja se očekuje da će deo tankera koji su čekali u blizini moreuza ponovo nastaviti plovidbu, što bi moglo doneti olakšanje tržištima u narednim nedeljama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je malo verovatno da će se proizvodnja energije na Bliskom istoku potpuno oporaviti dok se ne postigne trajni mirovni sporazum. Zbog oštećenja energetske infrastrukture u regionu, obnova proizvodnje mogla bi potrajati mesecima.
Prema procenama istraživačke firme „Rystad Energy“, sanacija štete nanete energetskom sektoru mogla bi koštati više od 25 milijardi dolara i trajati godinama. Ekonomske posledice sukoba posebno su pogodile azijske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na energente iz Persijskog zaliva. Na primer, Filipini, koji gotovo svu naftu uvoze sa Bliskog istoka, proglasili su krajem marta nacionalnu energetsku vanrednu situaciju nakon što su cene goriva više nego udvostručene.
U regionu su mnoge avio-kompanije bile primorane da povećaju cene karata i smanje broj letova usled naglog rasta cena mlaznog goriva. Vlade i kompanije su najavile mere za ublažavanje posledica visokih cena energije i nestašica goriva. Stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno vreme da se tržište energije stabilizuje i da se cene vrate na nivoe pre izbijanja sukoba.
Ova situacija pokazuje koliko su globalni energetski resursi ranjivi na geopolitičke tenzije, a trenutni sporazum može doneti samo privremenu stabilizaciju dok se ne postignu dugoročna rešenja koja će osigurati mir i bezbednost u regionu. U ovom trenutku, svi akteri na tržištu sa pažnjom prate dalji razvoj situacije, s nadom da će se uslovi za stabilizaciju tržišta nafte i gasa uskoro ostvariti.
