Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u zemlje u razvoju, koji je vitalan za ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda, opao je na najniži nivo od 2005. godine. Ova situacija je rezultat porasta trgovinskih i investicionih barijera, prema istraživanju Svetske banke. Ove prepreke predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnim naporima za mobilizaciju finansiranja razvoja.
Tokom 2023. godine, zemlje u razvoju su primile samo 435 milijardi dolara SDI, što je najniži iznos od 2005. godine. U isto vreme, visoko dohodovne zemlje su primile 336 milijardi dolara, što je najniži nivo od 1996. godine. Kada se gleda u odnosu na BDP, priliv SDI u zemlje u razvoju iznosio je samo 2,3 odsto, što je polovina u poređenju sa rekordnom 2008. godinom. Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke, naglašava da je pad SDI rezultat javnih politika, jer su vlade postavile više prepreka za trgovinu i ulaganja umesto da ih uklanjaju.
U periodu od 30. juna do 3. jula 2024. godine, predstavnici vlada, međunarodnih institucija i privatnog sektora sastali su se u Sevilji kako bi razgovarali o mobilizaciji finansijskih sredstava potrebnih za postizanje globalnih i nacionalnih razvojnih ciljeva. Svetska banka ističe da će ublažavanje restrikcija na investicije biti ključni korak, s obzirom na to da je polovina mera SDI koje su od 2025. godine objavile vlade zemalja u razvoju bila restriktivna.
M. Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke, naglašava da bi oštar pad SDI u zemlje u razvoju trebao da bude alarm za uzbunu. Promena ovog trenda nije samo ekonomski imperativ, već je ključna za otvaranje radnih mesta i održivi rast. Istovremeno, međunarodni investicioni sporazumi doprinose rastu SDI između zemalja potpisnica za više od 40%, ali je broj zaključenih sporazuma između 2010. i 2024. godine znatno opao.
U 2023. godini, SDI su činile oko polovinu eksternog finansiranja zemalja u razvoju. Analize pokazuju da povećanje SDI za 10% može povećati realni BDP za 0,3% nakon tri godine, a u zemljama sa jačim institucijama i boljim obrazovanjem, ovaj efekat je gotovo tri puta veći. Većina SDI i dalje odlazi u najveće ekonomije, pri čemu je Kina primila skoro trećinu ukupnog iznosa, dok su Brazil i Indija primili oko 10% i 6%.
Izveštaj Svetske banke identifikuje tri ključna prioriteta za zemlje u razvoju. Prvi je povećanje privlačnosti za SDI, što uključuje ublažavanje investicionih ograničenja i ubrzanje reformi poslovnog ambijenta. Drugi prioritet je pojačavanje ekonomskih koristi od SDI, što zahteva jaču trgovinsku integraciju i razvoj ljudskog kapitala. Treći prioritet je jačanje globalne saradnje, pri čemu međunarodne institucije, kao što je Svetska banka, igraju ključnu ulogu u privlačenju privatnog kapitala.
U vreme geopolitičkih tenzija, potrebna je zajednička akcija svih zemalja kako bi se ubrzale politike koje usmeravaju SDI ka ekonomijama s najvećim investicionim jazom. Tehnička i finansijska pomoć, posebno za najsiromašnije zemlje, ključna je za privlačenje SDI. Svetska banka, kao najveća razvojna banka na svetu, ima centralnu ulogu u mobilizaciji privatnog kapitala kroz instrumente za smanjenje rizika i poboljšanje tržišnih uslova.
Budući da se globalna zajednica priprema za Konferenciju o finansiranju razvoja, hitno je potrebno adresirati pad SDI u zemlje u razvoju. Promena trenutnog trenda može doneti značajne koristi, ne samo za ekonomije zemalja u razvoju, već i za globalnu ekonomsku stabilnost.
