Do kraja ovog veka, prema saopštenju Evrostata, očekuje se da će u Evropskoj uniji živeti 53 miliona ljudi manje nego danas, što predstavlja pad populacije od 11,7 procenata. Ova procena ukazuje na značajne demografske promene koje će se dogoditi u narednim decenijama.
Projekcija Evrostata predviđa da će stanovništvo EU nastaviti da raste do 2029. godine, kada bi moglo dostići vrhunac od 453 miliona ljudi, u poređenju sa trenutnih 451 milion. Međutim, nakon tog perioda, očekuje se postepeni pad, sa predviđenim brojem od 398 miliona do 2100. godine. Ove brojke se zasnivaju na pretpostavkama o delimičnoj konvergenciji obrazaca fertiliteta, mortaliteta i migracije među zemljama članicama EU.
Između 2025. i 2100. godine, očekuje se smanjenje udelа dece, mladih i ljudi radnog doba u ukupnom stanovništvu. Udeo dece i mladih uzrasta od 0 do 19 godina biće smanjen sa 20 na 17 procenata, dok se očekuje da će udeo radne snage, odnosno ljudi uzrasta od 20 do 64 godine, pasti sa 58 na 50 procenata do 2100. godine. Ove promene ukazuju na starenje populacije i mogu imati značajne ekonomske i socijalne posledice.
S druge strane, predviđa se povećanje udelа starijih starosnih grupa. Udeo osoba starosti od 65 do 79 godina povećavaće se sa 16 procenata u 2025. na 17 procenata u 2100. godini. Još značajnije, očekuje se da će se udeo osoba starijih od 80 godina povećati sa 6 na 16 procenata, što predstavlja drastičan porast i može značiti veće pritiske na zdravstvene i socijalne sisteme.
Demografska struktura EU do 2025. godine, prema „piramidi“ stanovništva, pokazuje društvo sa dugim životnim vekom, niskom smrtnošću i niskom stopom nataliteta. Stanovništvo će pretežno činiti ljudi radnog doba stariji od 50 godina, dok će udeo mladih ispod 20 godina biti znatno manji. Ova situacija može stvoriti izazove u pogledu radne snage i održivosti penzionog sistema.
Do 2100. godine, demografska „piramida“ predviđa pomeranje ka smanjenju populacije, sa rastućim udelom starijih osoba i opadanjem broja mladih i ljudi u radnoj snazi. Ove promene će imati značajan uticaj na ekonomske i socijalne politike u EU, uključujući potrebu za prilagođavanjem obrazovnih i zdravstvenih sistema kako bi se odgovorilo na nove demografske realnosti.
U svetlu ovih predviđanja, vlasti evropskih zemalja će morati da razmotre strategije za očuvanje ekonomske stabilnosti i socijalne kohezije. Moguće je da će reforme u oblasti migracione politike, podrške porodicama i radne snage biti neophodne kako bi se ublažili negativni efekti starenja populacije.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi smanjenje radne snage moglo uticati na rast BDP-a i održivost javnih finansija. Takođe, veći broj starijih građana može značiti veće troškove za zdravstvenu zaštitu i penzije, što postavlja dodatni teret na budžete država članica.
U zaključku, demografske promene u Evropskoj uniji donose značajne izazove koji zahtevaju proaktivan pristup kako bi se osiguralo da buduće generacije mogu uživati u kvalitetnom životu. Planiranje i prilagođavanje politika su ključni da bi se odgovorilo na ove promene i obezbedila održivost evropskog društva u budućnosti.
