U Bosni i Hercegovini, prema najnovijim podacima Agencije za statistiku, u prvom polugodištu 2025. godine zabeležen je značajan pad broja živorođene dece, sa ukupno 10.831 novorođenčetom, što predstavlja smanjenje od 2,79 posto u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Ovaj trend ukazuje na ozbiljne demografske izazove s kojima se zemlja suočava, s obzirom na to da se broj umrlih takođe povećao.
Tokom prvih šest meseci 2025. godine umrlo je 18.162 osobe, što predstavlja porast od 5,14 posto u odnosu na prošlu godinu. Ove brojke pokazuju da se prirodni priraštaj u zemlji nastavlja smanjivati, a statistika beleži minus od 7.331, što je značajno povećanje u odnosu na minus od 6.132 iz 2024. godine.
Demografski trendovi u Bosni i Hercegovini izazivaju zabrinutost među stručnjacima i donosiocima odluka. Smanjenje nataliteta i povećanje mortaliteta mogu imati dugoročne posledice na strukturu stanovništva, ekonomiju i društvo u celini. Mnogi analitičari ukazuju na to da je potrebno preispitati postojeće politike i strategije kako bi se podstakao veći natalitet i smanjila stopa smrtnosti.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na smanjenje broja živorođene dece jeste ekonomska situacija u zemlji. Mnogi mladi parovi se suočavaju s finansijskim izazovima, što ih odvraća od osnivanja porodice ili proširenja postojeće. Pored toga, i dalje prisutni problemi s nezaposlenošću i nedostatak podrške za roditeljstvo dodatno otežavaju situaciju.
Stručnjaci smatraju da bi vlada trebala uložiti više napora u kreiranje povoljnijeg okruženja za porodice, što uključuje poboljšanje pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i stambenim resursima. Takođe, potrebno je razviti strategije za podršku mladim roditeljima, kao što su subvencije za porodiljsko odsustvo ili programi koji pomažu u pokrivanju troškova brige o deci.
Pored ekonomskih faktora, i socijalni aspekti igraju značajnu ulogu u demografskim promenama. Promene u kulturi i životnim stilovima takođe utiču na odluke o rađanju. Mnogi mladi ljudi danas teže obrazovanju i karijeri, što često dovodi do odlaganja zasnivanja porodice. U tom kontekstu, važno je pružiti podršku mladima u postizanju ravnoteže između profesionalnog i privatnog života.
U međuvremenu, povećanje broja umrlih ukazuje na hitnu potrebu za unapređenjem zdravstvenog sistema. Kvalitetna zdravstvena zaštita i preventivne mere su ključne za smanjenje smrtnosti. Takođe, važno je raditi na podizanju svesti o zdravim životnim navikama, kao i na ranom otkrivanju i lečenju bolesti.
U svetlu ovih izazova, potrebna je saradnja između različitih sektora – vlade, nevladinih organizacija, privatnog sektora i zajednice – kako bi se razvile strategije koje će adresirati ove demografske promene. Samo zajedničkim naporima može se osigurati bolja budućnost za Bosnu i Hercegovinu i njene građane.
S obzirom na trenutne demografske trendove, jasno je da Bosna i Hercegovina mora preduzeti hitne korake kako bi obezbedila održivost svog stanovništva. Kroz razvoj politika i programa koji će podstaći rađanje i smanjiti smrtnost, zemlja može raditi ka stabilnijoj i prosperitetnijoj budućnosti za sve svoje građane.
