Sezona lešnika je trenutno u punom jeku, ali ljubitelji ovog hranljivog ploda mogli bi uskoro da se suoče sa poskupljenjem. Klimatske promene, povećana globalna potražnja i rast cena sirovina doveli su do značajnih oscilacija na tržištu, što se najviše oseća kod proizvođača čokolade i konditorske industrije. Na svetskom nivou, cena lešnika je porasla za više od 30% od početka godine, a hladan april u Turskoj, koja je najveći proizvođač lešnika na svetu, izazvao je štetu na velikom delu cvetova, što je rezultiralo manjom žetvom.
Turska pokriva oko 71% globalne proizvodnje lešnika, a posledice loših vremenskih uslova najviše su se osetile na svim tržištima. Italija, koja proizvodi oko 10% lešnika, kao i druge zemlje poput SAD-a i Čilea beleže povećanje proizvodnje, ali to nije dovoljno da ublaži globalni deficit. Osim toga, rast cena kakaoa dodatno utiče na krajnju cenu proizvoda koji sadrže lešnik.
Lešnik se smatra jednom od najprofitabilnijih kultura u voćarstvu. Poljoprivrednici mogu ostvariti prinose od oko dve tone po hektaru, što može doneti prihod do 10.000 evra. Plantaže lešnika imaju dug životni vek, često i do pola veka, što dodatno povećava privlačnost ove kulture. Globalna proizvodnja lešnika raste u proseku 3% godišnje, a lešnik zauzima peto mesto među orašastim plodovima, iza badema, oraha, indijskog oraha i pistaća.
U Hrvatskoj, gajenje lešnika beleži snažan rast. Površine pod zasadima su porasle sa 5.549 hektara u 2019. na gotovo 7.933 hektara u 2023. godini. Najviše plantaža se nalazi u Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji, a većina ovih zasada je mlađa od deset godina. Proizvodnja lešnika u Hrvatskoj često je podržana državnim subvencijama, uključujući podsticaje za organsku proizvodnju i održavanje trajnih zasada.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Hrvatska je 2022. godine proizvela 2.589 tona lešnika, što predstavlja značajan rast u odnosu na 1.945 tona iz prethodne godine. Turska ostaje glavni dobavljač za hrvatsko tržište, pri čemu je u prvih deset meseci prošle godine uvezeno 401 tona oljuštenih lešnika iz Turske, u vrednosti od 2,37 miliona evra, dok je ukupni uvoz iznosio 620 tona. Izvoz lešnika iz Hrvatske dostigao je 465 tona, pri čemu je najveći deo završen u Italiji, dok su manji izvozi išli u Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju.
Uprkos izazovima koje donose klimatske promene i rast cena, lešnik ostaje jedna od najtraženijih kultura. Njegova sve veća potražnja i potencijalna zarada obećavaju da će plantaže nastaviti da se šire. Potrošači će se, međutim, morati naviknuti na skuplje čokolade, poslastice i proizvode koji sadrže lešnik. Ova situacija ukazuje na to da se tržište lešnika suočava sa značajnim promenama, koje će oblikovati budućnost kako za proizvođače, tako i za potrošače.
Kako se globalna potražnja za lešnicima povećava, tako se i pritisak na proizvođače povećava da obezbede kvalitetne proizvode. Uz to, održivost i ekološki pristupi postaju sve važniji, što može dodatno uticati na način na koji se lešnici gaje i proizvode. U ovom kontekstu, razvoj novih tehnologija i metoda u poljoprivredi može igrati ključnu ulogu u budućnosti industrije lešnika.
