Možda to niste primetili, ali jučerašnji dan, 9. jul, bio je neznatno kraći od svog prethodnika. Razlog je taj što se tog dana Zemlja nešto brže okretala nego što je to uobičajeno, a to će se ovog leta ponoviti još dva puta. Sa uobičajenih 24 sata koliko je potrebno da se Zemlja jednom okrene oko svoje ose, juče je „oduzeto“ nekoliko milisekundi – manje čak i od treptaja oka.
Naša planeta je neka vrsta sata, ali koji nije savršen. Jedan dan traje 24 sata, odnosno 86.400 sekundi, koliko je potrebno da se Zemlja okrene oko svoje ose. Ipak, ta rotacija može svakodnevno da varira za milisekundu (0,001 sekundi) ili dve. Na brzinu rotacije može da utiče i položaj Meseca, pa se brže okreće kada je naš pratilac daleko na severu ili jugu u odnosu na Zemljin ekvator.
Pored toga, zemljotresi, vulkanske erupcije, plime i oseke, pa čak i geološki sastav ispod površine Zemlje, mogu ubrzati ili usporiti rotaciju naše planete. Ti mikropomeraji se vremenom mogu pretvoriti u trajnije promene. Na primer, zemljotres jačine 8,9 stepeni koji je 2011. pogodio Japan, ubrzao je rotaciju Zemlje i skratio trajanje dana za 1,8 mikrosekundi (0,0018 milisekundi).
Ovakve male dnevne oscilacije počele su da se precizno mere od 1950-ih uz pomoć atomskih časovnika. Svako odstupanje od standardnih 86.400 sekundi naziva se „dužina dana“ (LOD). Najkraći dan dosad zabeležen bio je 5. jula 2024. godine, kada se Zemlja okrenula oko svoje ose 1,66 milisekundi brže nego što je uobičajeno.
Ovog leta postoje tri datuma kada će Mesec biti na svojoj najvećoj udaljenosti od Zemljinog ekvatora, što će dovesti do neznatnog ubrzanja rotacije planete. Prema naučnim procenama, to su: 9. jul – dan kraći za 1,30 milisekundi, 22. jul – kraći za 1,38 milisekundi, i 5. avgust – kraći za 1,51 milisekundu.
Nekada dan nije trajao 24 sata. Naučnici veruju da je u periodu jure Zemlji bilo potrebno samo 23 sata da se okrene oko svoje ose. Vremenom, dužina dana se povećava – za oko 1,7 milisekundi po veku. Na duge staze, to ima značajne posledice. Stručnjaci procenjuju da će za oko 200 miliona godina dan trajati 25 sati.
Fenomen brzine rotacije Zemlje pokazuje kako složeni faktori utiču na naš svakodnevni život. Iako se radi o malim promenama u trajanju dana, one mogu imati značajne posledice za nauku i tehnologiju. U svetu gde preciznost postaje sve važnija, razumevanje ovih varijacija može uticati na navigacione sisteme, satelitske komunikacije i druge tehnološke aspekte koji zavise od tačnog merenja vremena.
Ove promene u rotaciji Zemlje takođe podstiču naučnike da istražuju dublje uzroke takvih oscilacija. Razumevanje ovih fenomena može pomoći u unapređenju predikcija klimatskih promena i geoloških aktivnosti. Sa svakim novim otkrićem, dolazimo bliže razumevanju kompleksnosti naše planete i njenih mehanizama.
Takođe, važno je napomenuti da, iako se čini da su ovi fenomeni beznačajni na dnevnom nivou, dugoročno gledano, mogu nam pomoći da bolje razumemo kako se Zemlja menja tokom vremena. Ove promene u rotaciji mogu uticati na različite aspekte života na planeti, uključujući klimu, okeanske struje i životinjske migracije.
Zemlja je dinamična planeta, a njena rotacija je samo jedan od mnogih aspekata koji se neprestano menjaju. Sa svakom novom godinom, naučnici nastavljaju da prikupljaju podatke i analiziraju obrasce, otkrivajući tako nova saznanja o našoj planeti. U tom smislu, svaka promena u dužini dana predstavlja priliku za istraživanje i učenje, a ne samo tehničku anomaliju.
