U domaćoj ishrani heljda postaje sve prisutnija, a njena upotreba u različitim jelima raste. Od heljdina brašna mogu se praviti hleb, peciva, gibanice, pite, pa čak i testenina. U prodavnicama zdrave hrane i velikim supermarketima dostupni su različiti proizvodi od heljde, uključujući brašno od oljuštenog zrna, integralno brašno, ljuspice i pahuljice.
Cene heljdinih proizvoda variraju. Na primer, pola kilograma heljdinog brašna može se naći po ceni od 215 dinara, kilogram ljuspica košta 1.350 dinara, dok 100 grama pržene heljde iznosi 102 dinara. Zrno heljde se prodaje po ceni od 62 dinara za 100 grama. Većina heljde koja se prodaje na našem tržištu uvozi se iz Rusije, dok domaći kupci često biraju brašno za pravljenje palačinki. Rusi, s druge strane, najčešće koriste ljuspice i zrno heljde za pripremu kaše.
Jedna zanimljiva primena ljuspica heljde je njihovo korišćenje kao punjenje za jastuke. Ljuspice sadrže visok nivo silicijuma, što pomaže u opuštanju mišića vrata.
Postoje dve glavne sorte heljde koje se seju u Srbiji: autohtona sorta golubica i uvozna, najčešće iz Rusije. Heljda se uzgaja na velikim nadmorskim visinama, između 1.100 i 1.200 metara, gde se ne koriste pesticidi i veštačka đubriva. Prema podacima iz 2024. godine, u Registru poljoprivrednih gazdinstava je prijavljeno oko 1.000 hektara pod heljdom, koja se najviše uzgaja u brdsko-planinskim regionima Jugozapadne Srbije, kao što su Javor, Zlatar i Nova Varoš.
Iako se heljda sve više koristi u domaćinstvima, potražnja za ovim proizvodom često prevazilazi lokalnu proizvodnju, što nas primorava na uvoz. U 2023. godini, u kategoriji brašna „ostalo“, koja uključuje i heljdino brašno, uvezeno je 118.514 kilograma, a ukupna vrednost uvoza iznosila je 95.000 evra. Većina ovih brašna dolazi iz Ruske Federacije, Mađarske i Austrije.
Prema rečima stručnjaka iz Ministarstva poljoprivrede, teško je precizno odrediti godišnji prinos heljde, ali se procenjuje da se može doći do količine roda množenjem površina pod heljdom i prosečnim prinosom, koji se kreće između 1,6 i 2 tone po hektaru, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i agrotehnike.
U poslednje vreme raste interesovanje potrošača za heljdinim brašnom zbog njegovih zdravstvenih prednosti, uključujući to što je bez glutena. Ministarstvo poljoprivrede ističe da postoji značajan potencijal za razvoj tržišta heljde, jer se sve više ljudi opredeljuje za zdraviju ishranu. Mnogi manji mlinovi se bave proizvodnjom heljdinog brašna i plasiraju ga na domaće tržište. Heljda je otporna kultura koja može uspevati u neprijateljskim klimatskim uslovima, što je čini pogodnom za brdsko-planinske krajeve.
Proizvođači heljde, poput Beograđanina Zorana Sakića, primećuju da se površine pod heljdom menjaju svake godine, posebno nakon što je uvoz iz Rusije oborio cene domaćeg proizvoda. Heljda se prodaje po različitim cenama: cena na njivi, cena nakon prerade i cena za upakovane proizvode. Pre žetve, cena kilograma heljde iznosi oko 1,2 evra, dok je nakon toga jeftinija. Vegetacija heljde traje oko 110 dana; seje se u maju, a žanje krajem avgusta.
Iako mnogi misle da je heljda žitarica, ona zapravo pripada porodici troskota i spada u grupu pseudožitarica. Njena svojstva i način pripreme slični su žitaricama, zbog čega se često pogrešno klasifikuje. Heljda predstavlja odličan izbor za sve koji izbegavaju gluten u ishrani, a njena popularnost u domaćinstvima samo raste.
