Cene kuća u evrozoni i Evropskoj uniji su nastavile da rastu tokom 2025. godine, prema podacima Evropske kancelarije za statistiku – Eurostat. U drugom kvartalu 2025. godine, cene kuća su porasle za 5,1% u evrozoni i za 5,4% u EU u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Ovaj trend rasta cene kuća nije nov, jer su slični podaci zabeleženi i u prvom tromesečju, kada su cene porasle za 5,3% u evrozoni i za 5,7% u EU.
U poređenju sa prvim kvartalom, cene kuća su u drugom tromesečju porasle za 1,7% u evrozoni i za 1,6% u EU. Ove brojke ukazuju na stabilan porast cena nekretnina, što može biti rezultat više faktora, uključujući potražnju za stanovanjem, niske kamatne stope i oporavak tržišta nekretnina nakon pandemije.
Međutim, među državama članicama postoje značajne razlike. Analizirajući podatke, u drugom kvartalu 2025. godine, samo je jedna zemlja zabeležila godišnji pad cena kuća – Finska, sa smanjenjem od 1,3%. Nasuprot tome, dvadeset pet zemalja je zabeležilo godišnji rast, pri čemu je Portugal prednjačio sa neverovatnih 17,2%, dok su Bugarska i Mađarska takođe zabeležile visoke stope rasta od 15,5% i 15,1%, redom.
Ovi podaci ukazuju na to da su tržišta nekretnina u određenim zemljama veoma dinamična, sa visokim interesovanjem kupaca i investitora. Portugal, na primer, postao je popularna destinacija za strane kupce, što može objasniti nagli rast cena. S druge strane, Finska se suočava sa izazovima koji utiču na potražnju za nekretninama, što rezultira smanjenjem cena.
U poređenju sa prethodnim kvartalom, cene kuća su pale u dve države članice. Francuska je zabeležila pad od 0,2%, dok je Belgija imala smanjenje od 0,1%. Ovi padovi su u kontrastu sa rastom cena u 24 druge države članice. Portugal je ponovo zabeležio najveći rast, sa povećanjem od 4,7%, a slede ga Luksemburg sa 4,5% i Hrvatska sa 4,4%. Ovi podaci ukazuju na to da se tržište nekretnina u ovim zemljama razvija i da postoji velika potražnja za stanovima i kućama.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na cene nekretnina u Evropi je stabilnost ekonomije i niske kamatne stope. Niske kamatne stope olakšavaju kupovinu nekretnina, što podstiče potražnju. Pored toga, oporavak ekonomije nakon pandemije COVID-19 takođe igra značajnu ulogu u rastu cena. Mnogi ljudi su tokom pandemije odložili kupovinu nekretnina, a sada se vraćaju na tržište, što dodatno povećava potražnju.
S obzirom na trenutne trendove, očekuje se da će cene nekretnina nastaviti da rastu u narednim kvartalima, posebno u zemljama sa izraženim porastom potražnje. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi eventualne promene u kamatnim stopama ili ekonomskoj situaciji mogle uticati na tržište nekretnina. Na primer, ukoliko dođe do povećanja kamatnih stopa, to bi moglo smanjiti potražnju i usporiti rast cena.
U zaključku, tržište nekretnina u evrozoni i EU pokazuje stabilan rast cena, sa značajnim razlikama među državama članicama. Dok neke zemlje beleže izvanredne stope rasta, druge se suočavaju sa padom cena. Ovi trendovi će se verovatno nastaviti, ali ekonomisti upozoravaju na mogućnost promena usled inflacije i promena u monetarnoj politici. U svakom slučaju, tržište nekretnina ostaje važno pitanje za mnoge kupce i investitore širom Evrope.
