Iako se uzgoj grožđa može činiti jednostavnim zadatkom, za proizvodnju kvalitetnog vina potrebno je uzeti u obzir brojne faktore. Sorte grožđa, klima, agrotehničke mere, sistem gajenja i lozna podloga su ključni elementi koji direktno utiču na konačni kvalitet grožđa i prerađevina.
Jedan od najvažnijih faktora su sorte grožđa, koje se razlikuju po svojim karakteristikama i uticaju na kvalitet vina. Vinske sorte grožđa ključne su za proizvodnju vina, a osnovni faktori kvaliteta uključuju sadržaj šećera i kiselina u grožđanom soku, kao i prisustvo aromatičnih materija. Osim toga, izgled i krupnoća grozdova, boja, gustina grozdova i kompaktnost mesa su takođe važni za određivanje kvaliteta.
Izbor sorti grožđa treba da se prilagodi tržištu i ukusima potrošača. Neki potrošači preferiraju aromatičnije sorte, dok drugi biraju neutralne. Klimatski uslovi takođe igraju značajnu ulogu u kvalitetu grožđa. Različiti klimatski uslovi mogu dovesti do različitog kvaliteta i prinosa iste sorte grožđa. Hidrološke osobine, osvetljenost i temperature su faktori koje ne treba zanemariti.
Zemljište je još jedan ključni faktor u uzgoju grožđa, jer je osnovni izvor hranljivih materija i vode. Lakša zemljišta su povoljnija u odnosu na teža, a peskovita zemljišta često pozitivno utiču na kvalitet grožđa, posebno za bela vina. Tamnije zemlje su pogodnije za crne sorte, dok zemljišta crvene obojenosti mogu uticati na obojenost vina.
Agrotehničke mere, kao što su rezidba, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od bolesti, takođe imaju značajan uticaj na kvalitet grožđa i vina. Na primer, niske uzgojne forme u toplijim predelima obezbeđuju veći sadržaj šećera. Prekomerni prinos može negativno uticati na kvalitet, pa je važno pravilno upravljati prinosima.
Optimalne vrednosti za berbu grožđa namenjenog za vrhunska vina su 22% šećera i 6-8 g/l ukupnih kiselina. S druge strane, grožđe namenjeno stonim vinima treba da ima oko 18% šećera i 5-8 g/l kiselina. Uspešan uzgoj vinove loze zahteva područja bez opasnosti od mraza, a vinske sorte najbolje uspevaju u klimatskim zonama između 30 i 50 stepeni severne i 30-40 stepeni južne geografske širine.
U svetu postoji između 5000 i 6000 sorti grožđa, pri čemu je južna Francuska domaćin najveće zbirke sorti. U Srbiji, najzastupljenije sorte su Kladovka bela i Župljanka, koje sadrže veći udeo jabučne kiseline. Sorte grožđa se obično dele na tri grupe: zapadnoevropske sorte, crnomorske i panonske sorte, i istočne sorte.
Među najpoznatijim zapadnoevropskim sortama su pinot sivi, rajnski rizling, merlot i cabernet. Crnomorske i panonske sorte uključuju plavac mali, frankovku i žilavku, dok istočne sorte obuhvataju muškat hamburg. Italijanske sorte, kao što je bela graševina, poznata i kao italijanski rizling, imaju dobar prinos, dok su makedonske sorte poput Vraneca i Kratošije takođe značajne.
U Crnomorskom regionu, tradicija gajenja grožđa i pravljenja vina datira vekovima, a ruske sorte kao što su saperavi i rkaciteli su među najznačajnijima. Prvo ukrštanje otpornih sorti grožđa dogodilo se u Francuskoj, a otporne sorte, poput sorte Izabela, postale su popularne zbog svojih dobrih svojstava.
U zaključku, uzgoj grožđa je složen proces koji zahteva pažljivo razmatranje mnogih faktora. Od izbora sorti i klimatskih uslova do agrotehničkih mera, svaki element igra ključnu ulogu u proizvodnji kvalitetnog vina. Kvalitet grožđa je presudan za konačni proizvod, pa je važno ulagati napore u pravilnu kultivaciju i brigu o vinovoj lozi.
