Mlađi vodnik Dejan Božović (42) iz Danilovgrada tragično je izgubio život tokom akcije gašenja požara u rejonu Kuča. Ovaj događaj se desio kada se cisterna za vodu, kojom su upravljali Božović i njegov kolega, vodnik Marko Iković (43), prevrnula i skliznula niz strmu padinu pored puta ka mestu Kupusci. Ovu informaciju su potvrdili iz Ministarstva odbrane Crne Gore.
Dejan Božović je bio dugogodišnji pripadnik Vojske Crne Gore, službu je započeo 2006. godine, a obavljao je dužnost nišandžije na minobacaču od 120 mm. Bio je oženjen i otac četvoro dece. Njegova smrt je ostavila dubok trag među prijateljima i kolegama, a na društvenim mrežama su se pojavili brojni izrazi saučešća i podrške njegovoj porodici. Jedan od poznanika se oprostio od njega rečima pune tuge i poštovanja, izražavajući saučešće porodici.
Marko Iković, koji je takođe pripadnik 1. pešadijskog bataljona, zadobio je teške telesne povrede u nesreći, ali je trenutno stabilno i nalazi se u svesnom stanju. On je odmah zbrinut i prevezen na medicinsko lečenje. Njegovo stanje se prati, a lekari se nadaju brzom oporavku.
Vojska Crne Gore, zajedno sa nadležnim organima, sprovodi istragu kako bi utvrdila uzrok i okolnosti ove nesreće. Ova tragedija je još jedan podsetnik na opasnosti s kojima se vojnici suočavaju prilikom izvršavanja svojih dužnosti, posebno u teškim uslovima kao što su gašenje požara.
Dejan Božović je bio poznat kao hrabar i odan vojnik, a njegovi prijatelji su isticali njegovu predanost i ljubav prema porodici. Njegova smrt je veliki gubitak za zajednicu, a porodica se suočava sa teškim vremenima. U ovakvim situacijama, podrška prijatelja i zajednice je od suštinskog značaja.
U poslednjih nekoliko godina, vojska Crne Gore je bila aktivna u različitim operacijama gašenja požara, posebno tokom leta kada su požari najčešći. Ove operacije zahtevaju visok nivo obučenosti i spremnosti, ali i rizik, kao što se pokazalo u ovom tragičnom događaju.
Nesreće poput ove postavljaju pitanja o sigurnosti i zaštiti vojnika na terenu. Važno je da institucije preispitaju procedure i pruže adekvatnu obuku, kako bi se ovakvi incidenti sveli na minimum. Takođe, potrebno je povećati svest o rizicima sa kojima se vojnici suočavaju, kako bi se obezbedila njihova zaštita.
Uprkos tragičnom ishodu, vojnici često pokazuju izvanrednu hrabrost i posvećenost svojoj misiji. Njihova žrtva ne sme biti zaboravljena, a porodice koje ostaju bez svojih voljenih zaslužuju svu podršku i pomoć.
U ovom trenutku, fokus bi trebao biti na pružanju podrške porodici Dejana Božovića, kao i kolegama koji se suočavaju sa posledicama ove nesreće. Gubitak jednog vojnika je gubitak za celu zajednicu, a sećanje na njega će živeti kroz priče njegovih prijatelja i porodice.
Na kraju, ovakve tragedije nas podsećaju na važnost zajedništva i solidarnosti u teškim vremenima. Vojska, kao i društvo u celini, mora raditi na jačanju sigurnosnih mera i pružanju podrške onima koji su se suočili sa gubicima. Srce porodice Božović i svih koji su ga poznavali ostaje slomljeno, ali njihova sećanja na njega će zauvek ostati urezana u njihovim srcima.
