Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Narodne Republike Jugoslavije, preminuo je 4. maja 1980. godine, ostavljajući za sobom dubok trag u istoriji Balkana i sveta. Njegova smrt je izazvala veliku tugu u zemlji, a na njegovim poslednjim danima, u bolnici u Ljubljani, bio je prisutan njegov lični lekar, dr Milomir Stanković. U nedavnom intervjuu, dr Stanković je podelio detalje o Titovom lečenju i poslednjim trenucima života.
Dr Stanković je istakao da je sve vezano za Titovo lečenje bilo obavijeno tajnom. U vreme kada je Tito bio hospitalizovan, njegovo zdravstveno stanje je bilo ozbiljno, a informacije su se pažljivo kontrolisale kako bi se izbegle spekulacije i panika među građanima. „Došla je moja supruga da me poseti na Brdu kod Kranja, a nisam smeo da joj kažem da će sutra Titu biti amputirana noga. Nikad niste znali ko možda sluša“, rekao je dr Stanković.
Ovo otkriće baca novo svetlo na to kako su se tadašnje vlasti odnosile prema informisanju javnosti o zdravlju najmoćnijih ljudi u zemlji. Tito je, tokom svoje vladavine, bio simbol jedinstva i stabilnosti, a njegovo zdravlje je bilo od suštinskog značaja za očuvanje tog imidža. Zbog toga je bilo ključno da se svaka informacija o njegovom stanju pažljivo upravlja i kontroliše.
U poslednjim danima svog života, Tito se suočavao sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Njegovo stanje se pogoršavalo, a mnogi su se pitali kako će se to odraziti na budućnost Jugoslavije. Tadašnje vlasti su se trudile da zadrže iluziju da je Tito i dalje jak i sposoban lider, uprkos činjenici da je bio u teškom zdravstvenom stanju.
Dr Stanković, koji je bio uz Tita do samog kraja, seća se trenutaka kada je maršal, uprkos bolovima, pokazivao neverovatnu snagu volje. „Ponekad je govorio o svojim planovima, o tome kako bi želeo da se Jugoslavija razvija. Bio je inspiracija za mnoge, čak i u trenucima kada je bio fizički slab“, dodaje dr Stanković.
Nakon Titove smrti, Jugoslavija se suočila sa teškim izazovima. Njegov odlazak označio je početak kraja jedne ere, a mnogi su se pitali kako će zemlja funkcionisati bez svog vođe. Tito je bio poznat po svojoj sposobnosti da ujedini različite narode i kulture, a njegov gubitak ostavio je prazninu koja se osećala ne samo u Jugoslaviji, već i širom sveta.
U trenutku kada je Tito preminuo, cela zemlja je tugovala. Mnogi su se okupili da odaju počast maršalu, koji je bio više od političkog vođe – bio je simbol nade i stabilnosti za mnoge ljude. Njegova smrt je izazvala val tužnih reakcija, a sahrana je bila obeležena velikim brojem ljudi koji su došli da se oproste od vođe koji je oblikovao njihovu sudbinu.
Dr Stanković je, kao lični lekar, imao jedinstven uvid u Titov život i način na koji je vodio svoju zemlju. Njegove priče i sećanja na poslednje dane maršala donose nam nova saznanja o izazovima s kojima se Tito suočavao, ali i o snazi koju je posedovao.
Jedna od ključnih lekcija koje možemo izvući iz Titovih poslednjih dana jeste važnost transparentnosti i otvorenosti u komunikaciji, posebno kada su u pitanju lideri koji igraju ključnu ulogu u životima miliona ljudi. Tito je bio vođa koji je znao kako da inspiriše, ali njegova smrt nas podseća na to koliko je važno imati poverenja u one koji nas vode. Tim povodom, sećanje na Josipa Broza Tita i dalje živi, kao simbol složenosti i dinamike jednog vremena koje je oblikovalo istoriju Balkana.
