U danima velikog nevremena i poplava, najradosniji hrišćanski praznik Božić proslavljen je u Crnoj Gori u brojnim hramovima i pravoslavnim domaćinstvima. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, zajedno s episkopom dioklijskim Pajsijem, osveštao je badnjake na Badnji dan ispred Cetinjskog manastira, uz prisustvo sveštenstva i vernog naroda.
Prema višegodišnjoj tradiciji, prvi badnjak doneli su predstavnici plemena Bajice, konkretno porodice Martinovići i Borilovići, nakon čega su se pridružili predstavnici drugih plemena i nahija iz Crne Gore. U Podgorici, mitropolit Joanikije blagoslovio je Badnje veče sa vernicima u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja. Badnjaci su nalagani na platou ispred hrama, a mitropolit je istakao da je čudesno videti narod koji, uprkos velikim stihijama i prirodnim preprekama, dolazi u hramove u sve većem broju.
Tradicionalno nalaganje badnjaka okupilo je veliki broj vernika ispred manastira Đurđevi Stupovi kod Berana, gde je svetu liturgiju služio mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije. U nikšićkom Sabornom hramu Sveti Vasilije Ostroški, badnjake je blagoslovio episkop dioklijski i vikar mitropolita crnogorsko-primorskog, Pajsije. Članovi Kluba dobrovoljnih davalaca krvi „Sveti Sava“ iz Nikšića doneli su badnjak dug 15 metara, ubran u obližnjim Banjanima, koji je nošen po velikom nevremenu kroz gradske ulice uz pesme o Kosovu i Mezohiji, kao i o srpstvu.
Božić je vreme okupljanja porodica i prijatelja, a u Crnoj Gori se proslavlja s posebnim poštovanjem i tradicijom. Badnjak, koji simbolizuje Hristovo rođenje, tradicionalno se donosi i pali pred kućama i u hramovima. Ovaj običaj ima duboko ukorenjene religiozne i kulturne vrednosti, a predstavlja i simbol nade i zajedništva.
Pored liturgija i osveštanja badnjaka, Božić je vreme kada se okupljaju porodice, dele obroci i razmenjuju pokloni. U mnogim domaćinstvima pripremaju se specijaliteti, a posebno se ističu jela kao što su pečenje i česnica, koja sadrži novčić, a onaj ko ga pronađe donosi sreću i blagostanje u narednoj godini.
U Crnoj Gori, religijski običaji često se prepliću sa lokalnim tradicijama i kulturom. Mnogi ljudi, bez obzira na vremenske uslove, dolaze u hramove i slave zajedno, pokazujući tako svoju veru i otpornost. Ova jedinstvena atmosfera zajedništva i duhovnosti posebno dolazi do izražaja tokom Božića, kada se vernici okupljaju da zajedno proslave ovaj značajan praznik.
Iako su prirodne nepogode, poput poplava i nevremena, doneli izazove, narod se pokazao otpornim i ujedinjenim. U ovakvim trenucima, vernici se oslanjaju na svoju veru i tradiciju, što dodatno jača zajedništvo i solidarnost među njima. Ove godine, Božić u Crnoj Gori poslužio je kao podsticaj i podsećanje na važnost zajedništva i podrške jedni drugima, posebno u teškim vremenima.
Mitropolit Joanikije je u svom obraćanju naglasio značaj očuvanja tradicija i običaja, koji su od suštinske važnosti za identitet naroda. U svetlu novonastalih okolnosti, vernici su pokazali da ni loši vremenski uslovi ne mogu umanjiti njihovu posvećenost i ljubav prema veri i tradiciji.
U ovom duhovnom okruženju, Božić ostaje simbol nade, ljubavi i zajedništva, koji će se prenositi s generacije na generaciju, čuvajući tako bogatu kulturnu i religijsku baštinu Crne Gore.
