Globalni turistički promet beleži značajan rast, a očekuje se da će do 2030. godine broj međunarodnih dolazaka dostići 1,8 milijardi. Japan je već 2025. godine dočekao rekordnih 43 miliona posetilaca, dok je Evropa privukla više od polovine od 1,5 milijardi međunarodnih dolazaka širom sveta. Kako prenosi BBC, sve veći pritisak na popularne destinacije dovodi do preduzimanja mera koje su pre samo nekoliko godina smatrane ekstremnim, kao što su otkazivanje festivala, postavljanje fizičkih barijera, utrostručavanje ulaznih taksi i korišćenje veštačke inteligencije za kontrolu kretanja ljudi.
U gradu Fudžijošida, koji se nalazi u podnožju planine Fudži, vlasti su odlučile da otkažu godišnji festival cvetanja trešanja, koji je privlačio oko 200.000 posetilaca. Ova odluka doneta je nakon pritužbi lokalnog stanovništva na smeće, narušavanje privatnosti i neprimereno ponašanje turista. Slični problemi su se pojavili i u Fudžikavagučiku, gde su vlasti postavile fizičku barijeru na popularnom mestu za fotografisanje planine Fudži, jer su posetioci ignorisali bezbednosna pravila.
U Kjotu su preduzete dodatne mere, poput zabrane fotografisanja gejši i ograničenja pristupa uličicama u istorijskoj četvrti Gion. Grad je takođe razvio digitalne alate za upravljanje gužvama, uključujući aplikacije za predviđanje prometa i sisteme za informisanje o popunjenosti u realnom vremenu. Inicijativa „Skriveni dragulji“ promovira manje poznate četvrti, dok se usluga „Hands Free Kyoto“ nudi kako bi se smanjio pritisak na javni prevoz. Kosaku Ono, menadžer za održivi turizam Kjota, ističe da je cilj zaštita svakodnevnog života građana uz istovremeno obezbeđivanje prijatnog iskustva za posetioce.
Sjedinjene Američke Države su se odlučile za ekonomske mere kako bi upravljale brojem posetilaca. Od 2026. godine uvešće dodatnu taksu od 100 dolara po osobi za međunarodne posetioce u 11 popularnih nacionalnih parkova, kao što su Jeloustoun i Grand kanjon. Godišnja propusnica „America the Beautiful“ će koštati 250 dolara za strane posetioce, dok američki državljani plaćaju 80 dolara. Ipak, stručnjaci izražavaju sumnju u efikasnost ovih mera, ističući da problem gužvi nije samo u ceni, već i u strukturalnim faktorima kao što su obrasci domaćih putovanja i ograničenja u putnoj infrastrukturi.
Jamajka se opredelila za drugačiju strategiju, pokušavajući da rasporedi dolaske na periode niske potražnje. Nakon štete uzrokovane uraganom Melisa, država je u saradnji sa kompanijama „JetBlue“ i „WeatherPromise“ ponudila osiguranje od „prekomernih padavina“ za turističke pakete, omogućavajući povraćaj novca u slučaju jakih kiša.
U Španiji, Majorka integriše platformu veštačke inteligencije na svoj novi veb-sajt kako bi usmerila posetioce ka manje prometnim područjima i predložila alternativne aktivnosti, kao što su posete lokalnim zanatlijama i vinarijama. Takođe se promoviše kampanja „Naša kuća“, koja poziva posetioce da štite prirodno i kulturno okruženje.
Danska je krenula u pravcu nagrađivanja odgovornog ponašanja putem programa „CopenPay“, koji omogućava posetiocima da „plaćaju“ za iskustva kao što su vožnje bicikla ili sakupljanje otpada. Više od 30.000 turista već je učestvovalo u programu, uz povećanje iznajmljivanja bicikala od 59%.
Iako većina zemalja i dalje nastoji privući posetioce, fokus se pomera ka upravljanju tokovima ljudi, diversifikaciji destinacija i održivosti. Prekomerni turizam više se ne posmatra kao izolovan problem, već kao sistemski izazov koji zahteva kombinaciju tehnologije, ekonomskih instrumenata i promene ponašanja. U vreme kada međunarodni dolasci rastu, važno je pronaći ravnotežu između privlačenja turista i očuvanja lokalnih zajednica i prirodnog okruženja.
