Dok veštačka inteligencija (AI) sve brže menja tržište rada, istovremeno se razvija nova globalna industrija u kojoj stručnjaci iz različitih oblasti kao što su medicina, pravo, finansije i tehnologija treniraju AI sisteme da funkcionišu kao ljudi. Prema procenama, tržište ovih usluga već vredi najmanje 17 milijardi dolara i brzo raste.
Jedna od ključnih figura u ovom novom sektoru je doktorka Alis Čiao, koja je nekada predavala urgentnu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford. Danas ona trenira četbotove pokretane veštačkom inteligencijom kako bi postavljali dijagnoze i davali medicinske preporuke na način koji bi odražavao iskustvo iskusnog lekara. Čiao je deo zajednice stručnjaka koja se bavi unapređenjem AI modela kroz proces poznat kao učenje putem povratne informacije. Ovaj proces uključuje ocenjivanje i korigovanje odgovora koje daje AI, čime se sistem usmerava ka većoj preciznosti i sigurnosti.
Za saradnju sa kompanijom Mercor, koja povezuje stručnjake sa vodećim AI laboratorijama, Čiao može da zarađuje i nekoliko stotina dolara po satu. Prema analizama firme Pitchbook, ovaj segment tržišta je već dostigao vrednost od 17 milijardi dolara i nastavlja sa brzim rastom.
Velike kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije, poput OpenAI, Google i Anthropic, angažuju brojne stručnjake koji pomažu u obuci AI modela. Iako se AI trenira na ogromnim količinama podataka, bez ljudske povratne informacije njegovi odgovori mogu biti nepouzdani. Mercor zapošljava stručnjake iz različitih oblasti, uključujući medicine, finansije, pravo, ali i iz neočekivanih sektora kao što su komedija ili vinarstvo. Njihov zadatak je da kreiraju jasne kriterijume ocenjivanja i kroz sistematsko testiranje poboljšaju kvalitet odgovora AI modela.
Debata o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada dodatno je pojačana u poslednjim nedeljama, posebno nakon što je kompanija Anthropic predstavila alat prilagođen specifičnim industrijama poput prava i finansija. Dok neki tehnološki lideri upozoravaju na potencijalne gubitke posla, Čiao naglašava da njen rad ne znači obuku AI da zameni lekare, već da im pomogne da se oslobode administrativnih zadataka. AI može asistirati u čitanju medicinskih nalaza, popunjavanju dokumentacije i vođenju beleški, čime se lekarima omogućava više vremena za rad sa pacijentima.
Milijarde dolara se ulažu u ovaj sektor, a kompanija Mercor, koja je osnovana pre tri godine, brzo je promenila fokus sa zapošljavanja na razvoj AI sektora. Prema rečima izvršnog direktora Brendana Fudija, kompanija isplaćuje više od milion dolara dnevno hiljadama stručnjaka širom sveta. Njihov prihod je porastao sa milion na više od 500 miliona dolara godišnje, a procenjena vrednost firme meri se desetinama milijardi dolara.
Osnivači Mercora, koji su tek nešto više od 20 godina, svrstavaju se među najmlađe tehnološke milijardere na svetu, u rangu sa Markom Zuckerbergom. Ulažući u ovu vrstu tržišta, tehnološki giganti kao što je Meta, koja je prošle godine investirala 14 milijardi dolara u sličnu kompaniju Scale AI, prepoznaju potencijal ove industrije.
Iako postoje strahovi da bi AI mogao zameniti radnike, zagovornici ove tehnologije tvrde da ljudska stručnost ostaje nezamenljiva u razvoju sistema. U Mercoru naglašavaju da cilj nije eliminacija radnih mesta, već povećanje produktivnosti i oslobađanje stručnjaka za složenije zadatke, kao što su razvoj novih terapija ili rešavanje klimatskih izazova.
Nova industrija treniranja veštačke inteligencije ukazuje na to da će, barem u doglednoj budućnosti, ljudi i algoritmi raditi zajedno, umesto da se takmiče. U tom kontekstu, budućnost rada može doneti sinergiju između ljudske ekspertize i veštačke inteligencije, čime se stvara prostor za napredak i inovacije.
