Dok veštačka inteligencija sve brže menja tržište rada, paralelno raste i nova globalna industrija u kojoj stručnjaci iz različitih oblasti, poput medicine, prava, finansija i tehnologije, uče AI sisteme da razmišljaju i rade kao oni. Prema procenama, tržište ovih usluga već vredi najmanje 17 milijardi dolara, a očekuje se dalji rast.
Doktorka Alis Čiao, nekadašnja profesorka urgentne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford, danas trenira četbotove pokretane veštačkom inteligencijom kako bi postavljali dijagnoze i davali medicinske preporuke na način koji bi primenio iskusan lekar. Čiao je deo sve brojnije zajednice eksperata koji rade na unapređenju AI modela putem procesa poznatog kao učenje putem povratne informacije. Ovaj proces podrazumeva da stručnjaci ocenjuju odgovore koje daje veštačka inteligencija, ispravljaju ih i usmeravaju sistem ka većoj preciznosti i sigurnosti.
U saradnji sa kompanijom Mercor, koja povezuje desetine hiljada stručnjaka sa vodećim AI laboratorijama, Čiao obezbeđuje da AI sistemi budu što bliži stvarnim medicinskim praksama. Eksperti kao što su ona mogu zaraditi nekoliko stotina dolara po satu trenirajući AI da obavlja njihove poslove. Prema podacima analitičke kuće Pitchbook, ovaj segment tržišta brzo raste i već je vredan najmanje 17 milijardi dolara.
Velike kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije, poput OpenAI, Google i Anthropic, angažuju armije stručnjaka koji pomažu u oceni i korigovanju odgovora modela. Mercor zapošljava eksperte iz različitih oblasti, uključujući softversko inženjerstvo, finansije, medicinu i pravo, ali i iz neočekivanih sektora poput komedije ili vinarstva. Njihov zadatak je da postave jasne kriterijume ocenjivanja i kroz sistematsko testiranje poboljšaju kvalitet odgovora AI modela.
Debata o tome da li veštačka inteligencija oduzima radna mesta postala je intenzivnija, posebno nakon što je kompanija Anthropic predstavila alat prilagođen specifičnim industrijama. Dok neki tehnološki lideri upozoravaju na potencijalni talas gubitka poslova, Čiao veruje da njen rad zapravo ne znači obuku AI da zameni lekare. Umesto toga, smatra da AI može pomoći u administrativnim poslovima, kao što su čitanje medicinskih nalaza i vođenje beleški, oslobađajući vreme lekarima da se posvete pacijentima. Ona naglašava da nijedan algoritam ne može zameniti iskustvo i intuiciju stečenu dugogodišnjim radom s pacijentima.
Kompanija Mercor, osnovana pre tri godine, prvobitno kao platforma za zapošljavanje, brzo je promenila fokus ka AI sektoru. Prema rečima izvršnog direktora Brendana Fudija, kompanija isplaćuje više od milion dolara dnevno hiljadama stručnjaka širom sveta. U manje od dve godine, prihod kompanije porastao je sa milion na više od 500 miliona dolara godišnje, a procenjena vrednost firme meri se desetinama milijardi dolara. U ovaj segment tržišta ulažu i tehnološki giganti, poput kompanije Meta, koja je prošle godine investirala 14 milijardi dolara u kompaniju Scale AI.
Osnivači Mercora, koji su tek nešto stariji od 20 godina, svrstavaju se među najmlađe tehnološke milijardere na svetu, u rangu sa Markom Zuckerbergom u njegovim ranim godinama. Uprkos strahovima da će AI zameniti radnike, zagovornici ove tehnologije tvrde da je ljudska stručnost i dalje nezamenljiva u procesu razvoja sistema. Kako navode u Mercoru, cilj nije eliminacija radnih mesta, već povećanje produktivnosti i oslobađanje stručnjaka za složenije zadatke, poput razvoja novih terapija i rešavanja klimatskih izazova.
U tom kontekstu, nova industrija treniranja veštačke inteligencije pokazuje da će, barem u doglednoj budućnosti, ljudi i algoritmi raditi zajedno, umesto jedni protiv drugih. Ova saradnja može doneti brojne prednosti, kako za pojedince, tako i za društvo u celini, čime se stvara nova vrednost u svetu rada.
